„Португалци су стигли до Јапана 1453. и са собом донели уобичајени „пакет“ трговине и религије. Јапанци су се показали веома пријемчиви за нови култ, посебно на југу, и број преобраћеника можда је достигао и 300 000. Јапан је имао државу, али су Португалци искористили што су дошли у току дуготрајног грађанског рата и затекли политичку расцепканост. Циљ је био да се преобрати владар, који ће потом наставити са преобраћењем свог народа и уништавањем будистичких храмова и шинто светилишта.
За Јапанце прихватање хришћанства није било привлачно јер није значило и прихватање цивилизације, с обзиром да су захваљујући Кинезима већ поседовали културу писмености. Хришћанство су пре сматрали као опасност за сопствену безбедност. Зато су одлучили да затворе своје границе. Странцима је забрањен улазак у Јапан, а Јапанцима излазак из земље. Године 1639. истерани су Португалци. Убудуће једини Европљани којима је била дозвољена трговина са Јапаном били су Холанђани, па чак и они су имали приступ само малом острву у луци Нагасакија. У међувремену хришћанство је тако строго протеривано да је оно до 1660-их углавном ишчезло. Неколико ствари је учинило ову политику затварања могућом. Јапан је имао владу која је строго контролисала земљу. Био је удаљен од центара европске поморске моћи и располагао малобројним природним ресурсима који би могли изазвати похлепу код странаца.“
Мајкл Кук, Кратка историја човечанства, Београд 2007, 315-316.
1 мишљење на „Реакција Јапанаца на долазак хришћана“
Затворено за коментаре.
Историјска читанка 
[…] У Низоземској (данашње државе Холандија, Белгија, Луксембург и север Француске) је Шпанија расипала новац у бескорисном настојању да угуши побуну протестаната у Уједињеним покрајина (укупно њих 17) у северном делу некадашње Бургундије. Предвођених Холандијом, протестантске провинције су покренуле борбу за независност 1566. године. Католичке провинције су се удружиле и одвојиле од протестантских 1579. године. Протестантске су прогласиле независност 1581. године. Сукоби протестантских и католичких провинција су привремено окончани 1609. године, а обновљени су са избијањем Тридесетогодишњег рата. Независност протестантских провинција је међународно призната Вестфалским миром 1648. године. У новонасталој држави је укинут феудализам, па је Холандија постала прва међународно призната грађанска република у Европи. Католички југ Низоземске је остао под шпанском влашћу до XVIII века, а у XIX веку ће ту настати Белгија. Холандија се изузетно развила у XVII веку захваљујући трговини. Њена главна лука, град Амстердам је био један од најзначајнијих у Европи. Холанђани су оснивали и колоније. У северној Америци су основали Нови Амстердам (данашњи Њујорк), који су јој преотели Енглези 1664. године. Значајне су биле и холандске колоније у јужној Африци, а једно време су били и једини Европљани који су могли да тргују са Јапаном. […]