Личности из ове приче:
Хлодовех, оснивач династије Меровинга, којој су припадали сви доле споменути
Хлотар, краљ Франачке
Сигисберт, син Хлотаров, краљ Аустразије
Хилперик, син Хлотаров, краљ Неустрије
Гунтрам, син Хлотаров, краљ Бургундије
Брунхилда, визиготска принцеза, супруга Сигисбертова
Аудовера, прва супруга Хилперикова
Галесвинта, визиготска принцеза, друга супруга Хилперика
Фредегунда, служавка Хилперикова и његова трећа супруга
Хилдеберт II, син Брунхилдин и Сигисбертов, краљ Аустразије
Меровех, син Хилперика и Аудовере, други муж Брунхилдин
Теудеберт II, старији унук Брунхилдин, краљ Аустразије
Теудерих II, млађи унук Брунхилдин, краљ Бургундије
Сигисберт II, праунук Брунхилдин
Хлотар II, Фредегундин син, краљ Неустрије, а касније и целе Франачке

Меровинзи су били прва хришћанска династија у западној Европи. Оснивач династије био је Хлодовех (481-511), који је први завладао свим Францима и покрстио их. Након његове смрти територија Франачке није припала његовом најстаријем сину, него је припала свим његовим синовима (било их је четворица), а после тога и унуцима. Временом су формирана три главна дела франачке државе: Неустрија (северозападна Галија са Паризом, са претежно гало-римским становништвом), Аустразија (североисточна Франачка, настањена источним Францима и од њих зависним германским племенима) и Бургундија (бивша самостална краљевина Бургунда на југоистоку Галије, коју су освојили Франци).

Краљ Хлотар I (558-561) је у грађанском рату, који је трајао 48 година, успешно елиминисао сву своју браћу и њихову децу и тако поново остварио јединство краљевске власти у Франачкој. Али, после његове само трогодишње владавине, поново је подељена власт међу његовом четворицом синова. Те борбе ће трајати наредне 52 године, до коначне победе Хлотара II (613-629) .

Краљ Аустразије Сигисберт је решио да уздигне свој углед у односу на тројицу браће са којима је делио власт у Франачкој женидбом за визиготску принцезу Брунхилду. Према историчару Гргуру Турском, Сигисбертов брак је био смишљен и као критика својој браћи у погледу одабира жена. Док су остала тројица била ожењена промискуитетним женама ниског рода, Сигисберт се оженио образованом принцезом високих моралних начела. Брунхилда је прихватила да се покрсти и пређе у католичку веру. Венчање се обавило у граду Мецу, престоници Аустразије, 566. године.

На то је реаговао Сигисбертов брат Хилперик, краљ Неустрије, који је одмах издејствовао поништење свога брака са Аудовером и послао изасланике на визиготски двор да запросе Брунхилдину старију сестру Галесвинту, претходно обећавши да ће оставити све друге жене које има ако буде могао да има жену достојну свог краљевског положаја. Венчање са визиготском принцезом је неустријском краљу донело у мираз неколико градова, као што су Бoрдо и Лимож. Након венчања Галесвинта је тражила од свога мужа Хилперика да са двора уклони све своје љубавнице и проститутке, али он то, и поред првобитних обећања, није учинио. Свађе Хилперика и Галесвинте, су окончане њеним убиством (570). Након неколико недеља жалости Хилперик се оженио својом омиљеном љубавницом, служавком Фредегундом.

Браћа су сумњичила Хилперика за Галесвинтино убиство. Њена сестра и аустразијска краљица Брунхилда је натерала свог мужа да од брата тражи да му преда градове које је добио у мираз, као надокнаду за сестрину смрт. Градови су, уз посредовање трећег брата, краља Бургундије, враћени. Касније је, ипак, Хилперик напао Сигисбертову територију (575) у намери да поврати те градове, али је поражен. У одбрану мужа кренула је краљица Фредегунда, унајмивши двојицу војника који су успели да убију Сигисберта и заробе Брунхилду. Хилперик је онда за себе затражио круну Аустразије. Брунхилда је успела да издејствује бег свог сина Хилдеберта и затражила престо за њега, а регенство за себе. Племство Аустразије је изабрало Хилдеберта II за краља, али је регенство поверило трећем брату Хилперика и Сигисберта, Гунтраму, краљу Бургундије.

У удовицу Брунхилду се потом заљубио Меровех, син Хилпериха и Аудовере. Деветнаестогодишњи Меровех се оженио тридесетдвогодишњом Брунхилдом, која му је била стрина. Хилперих је успео да отме сина и пошаље га у манастир, из којег је овај касније успео да побегне. Меровех се касније умешао у борбу за престо, али је поражен, након чега је тражио од слуге да га убије (578).

Брунхилда је успела да убеди Гунтрама, брата свог првог мужа и краља Бургундије, који није имао наследника, да усвоји њеног сина Хилдеберта и учини га наследником (577). Он ће, после Гунтрамове смрти (592), тако поред Аустразије завладати и Бургундијом. Након Хилдебертове смрти (595), смрт сина Хилдеберта је приписала неустријској краљици Фредегунди, која ће умрети 597. године. Изгледало је да је тиме рат двеју краљице коначно окончан, али ће сукоб са преживелом наставити потомци преминуле.

Краља Аустразије и Бургундије Хилдеберта II су наследили његови синови. Брунхилду је 599. године старији унук, краљ Аустразије, Теудеберт, на чијем је двору живела, протерао. Нашао ју је неки сељак и одвео њеном млађем унуку Теудериху, краљу Бургундије, који је брзо потпао под њен утицај. Брунхилда је желела да се освети Теудеберту. Убедила је Теудериха да нападне Теудеберта рекавши му да ни нису браћа, јер Теудеберт у ствари није син краља Хилдеберта, него баштована. Ускоро су се браћа нашла у рату.

Краљ Бургундије Теудерих је са бабом Брунхилдом 612. поразио брата и краља Аустразије Теудеберта. Брунхилда га је натерала да се замонаши, чиме је изгубио право на престо. Затворен је у манастир и ту je умрo исте године. Тиме је Теудерих постао краљ Бургундије и Аустразије, али је убрзо умро (613) од болести.

У Псеудо-Фредегаровој хроници се, међутим, наводи да је умро по Брунхилдином наређењу, зато што јој је нанео срамоту у јавности када му је рекла да је Теудеберт ипак његов брат. Наиме, по Псеудо-Фредегару, након победе над Теудебертом, Теудерих је довео његову кћерку у Мец и заљубивши се у њу, хтео да је ожени, међутим, Брунхилда се томе успротивила, говорећи му да не може да се ожени кћерком свог брата. Теудерих се онда разбеснео зато што је схватио да га је Брунхилда у ствари лагала кад му је рекла да је Теудеберт у ствари син баштована и хтео је да је убије. Брунхилда се спасла само захваљујући брзом интервенцијом слугу. Међутим, није заборавила ову увреду, и врло брзо је нашла прилику да се освети: потплатила је слуге да отрују Теудериха док се купао.

Брунхилда је онда тражила круну за свог праунука Сигисберта II и регентство за себе, али је племство Аустразије то одбило (дете није било од законите супруге, као ни преостала тројица његове браће) и склопило савез са Хлотаром II од Неустрије, Фредегундиним сином, који је предузео војни поход на Аустразију.

Брунхилда, оставши без војне подршке, обратила се за помоћ германским племенима која су живела на обалама Рајне, али је била ухваћена. Изведена је пред суд, где је била оптужена за смрт 10 франачких краљева (била је одговорна и за још нека убиства, као што су убиство мајордома Бургундије, чије убиство је наредила да би на то место довела љубавника и убиство свештеника који се усудио да је оптужи за инцест и окрутност и да пред њом и унуком одржи проповед о честитости). Према хроникама, стављена је на муке три дана, затим ју је Хлотарова војска извргла руглу, и на крају је била везана за коња који ју је вукао по земљи до смрти. Други извори наводе да је била расчетворена између четири коња. Убијен је и млади Сигисберт II.

Краљица Брунхилда је умрла 13. октобра 613. године. Њени посмртни остаци су спаљени и њен пепео положен у саркофаг у опатији коју је она основала 602. године. Данас њени посмртни остаци почивају у музеју Ролин у Авињону.