Други светски рат је био највећи сукоб у историји, у којем је учествовало 110 милиона људи из 61 државе (ратовало се на територији 40) са 96% светске територије. У Другом светском рату, који је трајао 6 година, страдало је 5 пута више људи него у претходном, завршеном само две деценије раније. Почео је у септембру 1939. године, а изваневропске оквире захватио крајем 1941. године.
„У Другом светском рату на идеолошком плану испољио се сукоб три идеологије: грађанске демократије, фашизма и комунизма, тако да се тај рат разликовао од онога који је почео 1914. и био обележен национализмом.“
Коста Николић, Србија у Титовој Југославији (1941-1980), Београд 2011, 140.
Узрок рата је било незадовољство Немачке и Италије уређењем Европе након Првог светског рата – „Версајским системом”. Немачка и Италија су са Јапаном потписале Тројни пакт 27. септембра 1940. године.
Пре него што је изазвала рат, Немачка је најпре припојила Аустрију („аншлус„) марта 1938. године, што су грађани Аустрије подржали на референдуму.
У марту 1939. године Немачка окупирала Судетску област (већински Немцима насељена покрајина Чешке) и Словачку.
„Док је тражила припајање Аустрије, немачка влада је истицала да је то њен последњи територијални захтев у Европи. Међутим, одмах по Аншлусу поставила је нов захтев: прикључење Судетских области које су припадале Чехословачкој. Ту је живело преко 3,3 милиона Немаца које су националсоцијалисти средином тридесетих година успели окупити око себи одане странке, вођене и финансиране из Берлина. Ова странка Судетских Немаца постала је Хитлерово средство за разбијање Чехословачке, земље истина мале по површини, али у то време изузетно високо привредно развијене, са добро наоружаном војском, појасом тврђава на немачкој граници, са аеродромима у близини великих немачких градова (посебно Берлина) и са одличним међународним положајем с обзиром на пактове са Совјетским Савезом и Француском. Укратко, то је био веома незгодан сусед ратоборном Рајху.“
Андреј Митровић, Време нетрпељивих, Београд 1998, 333.
Априла 1939. године Италија је окупирала Албанију за пет дана са 100 хиљада војника наспрам 15 хиљада војника најсиромашније европске земље.
Августа 1939. Немачка је са СССР-ом потписала јавни споразум (назван Рибентроп-Молотов, по министрима спољних послова, који су га потписали) о ненападању и тајни о подели интересних сфера у Пољској и препуштању балтичких земаља (Естонија, Летонија, Литванија) СССР-у.
Историјска читанка 
[…] Искористивши прилику, комадању Чехословачке су се одмах придружили и први суседи – Пољска (заузела област Тјешин, за коју је још од 1920. тврдила да је етнички пољска) и Мађарска. Након тога је и Словачка прогласила независност под патронатом Немачке. Независност Словачке признало је 27 влада, укључујући британску, француску и совјетску. Ускоро су Немци окупирали и Чешку (тиме обесмислили британско и француско попуштање минхенским споразумом), иако су формално задржани неки елементи државности. Тиме су са три стране опколили Пољску, која је била следећа мета. […]
[…] у првом, југословенска краљевина (1918-1941) нестала је у другом светском рату. Од слома државе поразнија је била лакоћа са којом се […]
[…] Овај „диктат“ није само створио огорчење; он је фундаментално редефинисао немачки послератни идентитет око осећаја жртве и неправде, стварајући плодно тло за екстремистичке политике које ће деценијама касније запалити нови, још разорнији глобални сукоб. […]