Након Другог светског рата, глобализација је институционализована као међународни политички и правни поредак, кроз стварање међународних организација.

Организација Уједињених нација (УН) основана је после Другог светског рата, као међународна организација држава за очување мира у свету и мирољубиву сарадњу међу народима. На челу УН је генерални секретар и секретаријат који се баве решавањем проблема спровођењем изгласаних одлука.

Државе чланице су равноправне у оквиру Генералне скупштине УН, у којој глас сваке државе чланице вреди једнако. За изгласавање одлуке је потребна двотрећинска већина. Најмоћније државе чланице доминирају у оквиру Савета безбедности УН. За сваку одлуку Савета безбедности УН неопходна је сагласност већине чланица Савета и свих сталних чланица (САД, СССР – сада Русија, Велика Британија, Француска, Република Кина – Тајван, од 1971. НР Кина). Савет је поред сталних у почетку имао и 6 промењивих чланица које се бирају на две године, а 1965. је број тих чланица повећан на 10.

Број чланица УН је 1945. године био 50, а 2025. године број држава чланица је 193, уз још две у статусу посматрача (Ватикан и Палестина). У овом веку УН су се придружили Јужни Судан (2011), Црна Гора (2006), Источни Тимор и Швајцарска (2002). Разлика УН и Друштва народа, је у томе што УН имаjу своје трупе – “плаве шлемове”. Седиште Уједињених нација је у Њујорку (од 1949. године, а до тада је било у Сан Франциску), а Међународног суда правде у Хагу.


После Другог светског рата основане су и међународне економске институције Међународни монетарни фонд (ММФ, 1945) и Светска банка (1946). Циљ им је био да позајмицама најпре помогну послератну обнову, а после подстакну развој и спречавају кризе. Усмеравали су страна улагања из богатијих земаља у сиромашније земље у развоју.

ММФ је кредитирао пре свега земље које не би могле добити потребну количину пара код редовних банака, због процене да нису способне да врате. Због тога ММФ и надзире финансије држава дужника, да би гарантовао да могу да врате дугове.

Светска банка је посебна агенција УН. Њен фонд пуне државе чланице УН, али и позајмице на тржишту новца. И у Светској банци и у ММФ највеће депозите имају САД (у ММФ чак 30%), па на основу тога имају и сразмерно велику моћ одлучивања.

Модернизација
Поглед на свет после Другог светског ратa почели су да формирају медији. Путовање је било све краће.

Први човек је ступио на месец 1969. године (Нил Армстронг).


Први компјутер је конструисан 1951. године, а први лични компјутер произведен 1975. године. Светска интернет мрежа (www) покренута је 1991. године.


[…] коју су признале Организација афричког јединства и Уједињене нације, што није значило и крај грађанског рата. Држава на […]
[…] Не могавши да спречи најразорнији рат у историји, Лига народа је тихо угашена 1946. године. Њена судбина може се сажети у бројевима: основана од стране 42 државе, нарасла до врхунца од 58, да би се на крају свог постојања 1946. године свела на само 23 чланице – јасан квантитативни показатељ ерозије поверења у светски поредак који није могла да сачува. Иако је пропала у својој примарној мисији, она је била више од историјске фусноте. Она је била кључни, премда болни, историјски полигон – прва глобална лабораторија за колективну безбедност чије су лекције, плаћене неуспехом, директно обликовале структуру и Повељу Уједињених нација. […]