Шах је настао у Индији  око VI века, а прво поуздано сведочанство о овој игри је из Персије, где је добила данашње име. Шах је персијска титула владара. Персијски термин шах-мат дословно значи „краљ је био запањен“ или „исцрпљен“, мада се често преводи као „краљ је мртав“.

У Европу су шах донели Арабљани, који су након Персије завладали Шпанијом. Хришћанским делом Шпаније шах се ширио из Каталоније.

„У раној историји шаховске игре није уопште било краљице на шаховској табли. У Индији, Персији и арапским земљама где се игра зачела све људске фигуре биле су мушког рода. Фигуре су биле краљ, његов генерал или главни саветник, који се звао везир, и редови пешадинаца. Ту су, као и у стварној индијској војсци, борна кола, коњи и слонови. Тек пошто су Арапи окупирали јужну Европу у XIII веку и донели шах, краљица се појавила на табли. Око 1000. године она почиње да замењује везира, а већ око 1200. године могла се наћи широм западне Европе, од Италије, до Норвешке.“

Мерилин Малом, Рођење шаховске краљице, Београд 2014, 9.

Игра се временом доста мењала. У Европи су фигуре попримили обрисе феудалног друштва.

„У Индији, где је шах настао у V веку, не би имало смисла да постоји краљица на табли. Шах је био искључиво ратна игра међу мушкарцима који јашу на животињама или марширају. Овај исти образац, са малим модификацијама, нашао је погодно тло у Персији и арапским земљама. До данашњег дана арапски шах се игра са везиром и слоном, одолевши променама у Европи пре хиљаду година. Када су Арапи пренели игру преко Медитерана у Шпанију и Сицилију, шах је почео да одражава западне феудалне структуре и добио социјалну димензију. Краљица је заменила везира, коњ је претворен у витеза, кола у кулу (данашњи замак или топ), а слон у бискупа (мада је у Француској он постао луда, а у Италији носилац). Само су краљ и обичан војник (пешак), фигуре на два краја хијерархије, остали потпуно исти.

Индијски шах се играо са фигурама реалистичног изгледа, тако да је читава гарнитура личила на минијатурну војску. У арапском свету након смрти Мухамеда 632. године муслимански играчи преобразили су ове реалистичне фигуре у апстрактне, зато што Куран, као и јеврејска Библија, забрањује приказивање живих бића.“

Мерилин Малом, Рођење шаховске краљице, Београд 2014, 10.

Аналогија с пионом, који би био унапређен у ранг везира одмах пошто би прешао шаховску таблу (у данашњем речнику „промоција пиона“ или „пион враћа краљицу“), била је прихваћена за неког ко се уздигао из свог скромног порекла до овоземаљског врха.

Мерилин Малом, Рођење шаховске краљице, Београд 2014, 19.

„Забрана промоције пиона у краљицу, док је првобитна краљица била још на табли, био је покушај да се сачува јединственост краљеве супруге и, сагласно хришћанској доктрини, његовог једино дозвољеног брачног друга. Арапска игра није морала да се суочи с тим проблемом зато што је муслимански владар теоретски могао да има онолико везира колико је желео. Тако је идеја о вишеструким краљицама на шаховској табли код Европљана створила узнемиреност и столећима била предмет спора.“

Мерилин Малом, Рођење шаховске краљице, Београд 2014, 25.

Пешак, ипак, не може бити унапређен у баш било коју фигуру.

„Наравно, не можете имати два краља. Бигамија је у шаху прихватљива, али је монархија апсолутна.“

Gari Kasparov, Kako život imitira šah, Zagreb 2009, 90.

Промене у шаховској игри су посебно приметне у развоју данас најмоћније фигуре.

Шаховска краљица није у почетку била најмоћнији учесник у игри. У ствари, она је попут везира у почетку била најслабији члан своје заједнице, дозвољено јој је било да напредује само један квадрат дијагонално у сваком потезу. Ипак, она је крајем XV века стекла ненадмашан дијапазон покрета. Године 1497. када је Изабела Кастиљска владала Шпанијом, па чак и деловима Новог света који је открио Колумбо, једна шпанска књига признаје да је шаховска краљица постала најмоћнија фигура на плочи. Ова књига коју је написао извесни Луцена и назвао је Уметност шаха (Arte de ahedres) била је вододелница између „старог“ и новог“ шаха – игре коју играмо и данас.

Сасвим је очекивано да је шаховска краљица достигла зенит своје моћи током владавине Изабеле Кастиљске, најзначајније шпанске краљице свих времена.

Мерилин Малом, Рођење шаховске краљице, Београд 2014, 11.

„Иако су муслимани били очарани игром, шаховске гарнитуре с фигурама које подсећају на људска бића и животиње изазивале су сумњу, вероватно због једног одломка из Курана који гласи: ,,Верници, вино и игре на срећу, идоли и божанске стреле су гнусобе које је измислио сатана. Избегавајте их тако да можете напредовати.” Сунитски муслимански теолози укључили су у ову забрану о „идолима“ све представе људи и животиња, и у сликарству, и вајарству, али и шаховских фигура. Шиити сужавају ово тумачење, ограничавајући га само на религијске идоле.

(…)

Овакав екстремни став налазимо и у последњим деценијама XX века под Aјатолахом Хомеинијем у Ирану, где је шах био забрањен од 1979. до 1988. године, као и код Талибана у Авганистану, који су шах груписали сa филмовима, телевизијом, алкохолом, лаком за нокте, дечијим змајевима, билијаром, петардама и световном музиком. Авганистанци који су уживали у овим „нечистим стварима“ били су бичевани и затварани. Не изненађује што су у Авганистану, када је ослобођен од Талибана, први предмети изнети из скровитих места били радио-апарати, музички инструменти и шаховске гарнитуре.

Мерилин Малом, Рођење шаховске краљице, Београд 2014, 17-19.

Игра шах, прилагођена европском хришћанском друштву, нудила је савршен приказ друштвеног поретка у којем се од сваког очекивало да тачно зна своје место.

„Прича о средњовековном шаху у Италији и Немачкој више личи на моралну причу. Прво су се цареви Светог римског царства сукобљавали са представницима Римокатоличке цркве, једни тврдећи да је шах поучна рекреација, а други да је то сигуран пут у пропаст. Онда је црква омекшала свој став и одређени свештенички кругови су се определили да шаховску игру посматрају као симболички модел друштвеног устројства.“

Мерилин Малом, Рођење шаховске краљице, Београд 2014.

Данас се шах игра по правилима дефинисаним у 15. веку у Европи. Међународна шаховска федерација (FIDE) основана је 1924. године. Шах је као спорт признат од Међународног олимпијског комитета 2000. године. Светска првенства у шаху одржавају се за мушкарце од 1886. године, а за жене од 1927. године.