Тјудори су били породица пореклом из Велса. Завладали су Енглеском након грађанског Рата ружа (1455-1485) у којем су се око престола биле сукобиле династије Ланкастер и Јорк. Тјудори су били најближи наследници династије Ланкастер. Хенри Тјудор се оженио наследницом куће Јорк и тако је настала нова династија Тјудор. Владали су Краљевином Енглеском, Краљевином Ирском и Кнежевином Велс од 1485. до 1603. године. Током тог периода се на престолу измењало петоро владара.

Oснивач династије је био Хенри VII (1485-1509). Забранио је феудалцима да држе своју војску. Године 1496. дао је повељу италијанском морепловцу настањеном у Енглеској Џону Каботу (оригинално Ђовани Кабото, с обзиром да је био Италијан, Французима је познат као Жан, Шпанцима као Хуан) и његовом сину Себастијану Каботу да за Енглеску истражују северни Атлантик, што је била њихова жеља након Колумбовог успеха.

Најзначајнија личност династије био је краљ Хенри VIII (1509-1547). За време његове владавине је Велс прикључен Енглеској (1536). Заслужан је за настанак енглеске англиканске цркве, још увек државне цркве Енглеске. Одвојио је енглеску цркву од Ватикана (1534) због одбијања папе да му дозволи развод брака. Папа је у то време био практично талац цара Карла V, који му није дозвољавао да енглеског краља разведе од његове тетке.

Жене енглеског краља Хенрија VIII

Већ 1536. године Хенри VIII је отпочео одузимање црквених поседа. Неколико стотина манастира је затворено, а њихови житељи отпуштани или су прешли у службу нове англиканске цркве. Краљ је тако уклонио отпор својој политици и стекао огромно богатство. Продор протестантизма постао је снажан. Међутим, Хенри није желео да раскине са католичанством. Гушио је побуне католика, али се супротстављао свима који су ширили Лутерово учење. 

Краљ је постао поглавар енглеске цркве назване англиканском. Током Хенријеве владавине догма и црквена форма службе цркве англиканске су остале католичке, само је промењен поглавар – уместо епископа Рима краљ Енглеске. То ће се мењати за време његових наследника. Малолетни син наследник Едвард VI (1547-1553), уместо којег су владали регенти јер је био малолетан (наследник постао са 9, а умро са 15 година), и млађа ћерка Јелисавета/Елизабета I (1558-1603) су опрезно, постепено уводили протестантизам, док је старија ћерка Марија/Мери (1553-1558) покушала одлучним, насилним путем да обнови католицизам. Она је била жена шпанског краља Филипа II (сина цара Карла V), такође католика. Прогонила је протестанте, због чега је названа Крвава Мери. Упркос свим напорима, Марија није успела да оснажи католичанство или поврати одузета имања. Њена свирепост подстицала је на отпор. Хенри је био конзервативац, који је својевремено од папе награђен за осуду Лутеровог учења. Он је осудио превод Библије на енглески језик. За време Едварда jе црквена служба прешла са латинског на енглески. Временом су на значају добили и пуританци, радикалнији протестанти, који су тражили уклањање свих остатака католицизма, јер и када је англиканска црква преузела протестантско учење задржала је понешто од католичке (црквена хијерархија, делом и служба).

Хенрија је наследило све троје деце из његових шест бракова. Ниједно дете није имало потомака, па се са смрћу Елизабете (1603) угасила династија. За време њене дуготрајне владавине дошло је до успона привреде, трговине и поморства (Френсис Дрејк је постао први Енглез који је обишао планету), а у њено време је писао Шекспир. У католичкој Ирској уништена је побуна подстакнута из Шпаније и досељени су енглески колонисти. Одбранила се од напада Шпаније, којом је владао Филип II, муж Мери Тјудор, који је у напад кренуо да спречи енглеску помоћ холандским протестантима, који су се побунили против шпанске власти. Моћна шпанска армада је поражена 1588. године. Eнглеска је за време последње године владавине краљице Марије изгубилa и последњу територију на европском копну (Кале 1558. освојиле снаге француског краља Анрија III, то је било за време његовог рата против њеног мужа шпанског краља Филипа II, а опсаду је предводио војвода од Гиза). Елизабета је савладала шкотску краљицу Марију Стјуарт, која јој је била ривалка за енглески престо. Католици (не само у Енглеској) су Марију Стјуарт сматрали законитом наследницом престола. Елизабету нису сматрали законитом, јер развод Хенрија VIII од католкиње Катарине од Арагона, за који није добио пристанак папе, нису сматрали законитим. Марија Стјуарт је била удата за краља Француске, државе која је била традиционални непријатељ Енглеске. Међутим, Елизабета није имала деце, није се удала нити именовала наследника (вероватно да јој неки мушкарац не би угрозио власт), па су почетком XVII века Тјудоре наследили рођаци – шкотска краљевска династија Стјуарта.