1. Колонизација Северне Америке
2. Узроци америчке буне
3. Рат за независност (1775-1783)
4. Уређење САД
5. САД у XIX веку

Колонизација Северне Америке

Прве европске походе на тло Северне Америке предузели су Енглези (Џон Кабот заузео Њуфаундленд, у данашњој Канади, 1497. године) и Шпанци (Флорида, 1513. године), прву сталну насеобину основали су Шпанци средином XVI века (Свети Августин на Флориди, 1565. године), а прве колоније на тлу Северне Америке Европљани су оснивали почетком 17. века. Прве енглеске колоније у Америци биле су Вирџинија (први град Џејмстаун из 1607. године је назван по краљу) и Масачусетс (1621), а до средине 17. века било их је укупно 13. Прва колонија Француза у Северној Америци био је Квебек (1608), а Холанђана Нови Амстердам (1614), данашњи Њујорк. Шпанци су заузели Флориду (17. век), Аризону и Нови Мексико (18. век) и Калифорнију (1869). Своје насеобине имали су и Швеђани. Државе Невада, Монтана и Колорадо имају шпанске називе, Луијизијана је названа по француском владару, а град Њу Орлеанс по француском граду. Француско је порекло и назива градова Детроит и Сент Луис. Лос Анђелес и Сан Антонио имају шпанске називе јер су ту прва насеља основали Шпанци. Међутим, енглеске колоније су биле насељеније. Почетком XVII века француских колониста је било 25 000, а британских 250 000, и то компактније насељених. Чак и након деценија интензивног развоја, читава француска Северна Америка имала је једва 80 000 становника када је 1763. године пала под британску власт.

Најбројнија је била енглеска колонизација. Први мотив енглеске колонизације Северне Америке била је жеља за богаћењем (попут Шпанаца у Јужној Америци). Глaвна сврха оснивања колонија била је нада у проналазак злата или пролаза кроз Америку до Индије. У колонијама су били потребни радници да копањем траже злато. Након тога су се досељавали из верских разлога у потрази за верским слободама. Таласи верских прогона пуританаца од стране краља су их послали.

Многи енглески исељеници су у Америку дошли по уговору којим су се обавезали да трошкове пута отплате вишегодишњим радом за свог газду. С обзиром да су им услови рада били мало бољи од ропских, временом опада број заинтересованих за такве уговоре, па је идеја о коришћењу колонија за ослобађање од „друштвеног отпада“ постепено преовладала. Било је много злосрећних и неприлагођених у друштву, којима је нова пракса извоза људи изгледала као очигледно решење. Политика транспортовања у Америку као законска казна осуђеницима којима је раније изрицана смртна казна почела је 1717. године и одвијала се сваке седме године. Пошто ни на тај начин није било довољно радника, прешло се на трговину робљем из Африке (то су раније радили и Шпанци и Португалци).

Енглеске колоније су основале трговачко – колонијалне компаније, или појединци, односно групе људи, на основу краљевске повеље. Они су били и власници тих колонија. Они који би уложили финансијска средства после би добијали одговарајући део земље у колонији. Међутим, постепено су све оне, услед пропасти компанија, изумирања породица власника компанија и слично, прешле у посед британске круне, па ће се средином XVIII века њиховим власником и господарем сматрати  енглески краљ. 

Као поседима британске круне, колонијама су управљали гувернери постављени од краља. Међутим, колонијe су себи већ врло рано извојевали широку локалну самоуправу и самосталност у односу на метрополу. Носиоци те самоуправе биле су представничке скупштине биране од самих колониста. Гувернери су морали са њима да се споразумевају о унутрашњој управи у колонијама. Сами колонисти су пак признавали власт енглеског краља и надлежност британске круне владе да их заступа пред светом и да их брани од спољног непријатеља.

Узроци америчке буне

У основи развијања осећања засебности северноамеричких колонија у односу на Енглеску биле су чињенице да се у периоду 1750-1776. године становништво у колонијама удвостручило, да је економија колонија била у наглом успону и да су од 1763. године (крај Седмогодишњег рата) колоније биле ослобођене претње од Француске, што је за последицу имало слабљење њихове потребе за британском заштитом. У томе је право објашњење Америчке револуције и почетка формирања америчке нације.

Велика Британија је победом у Седмогодишњем рату (1756-1763), потиснула Француску из Северне Америке, али су из тог рата обе државе изашле финансијски исцрпљене, што ће допринети америчкој и француској револуцији. Енглеска је финансије хтела да поправи увођењем пореза становницима колонија. До тада су британске колоније у Америци трпеле трговински монопол Енглеске у замену за војну  одбрану колонија. Колонисти су одбили повећање пореза без права заступања у енглеском парламенту, који одобрава порезе. Под притиском америчког трговачког бојкота енглеске робе, Енглеска је одустала од додатног опорезивања и задржала само симболичне таксе. Одбијајући било какве таксе, на протесту у Бостону Американци су побацали велике количине опорезованог чаја у море (Бостонска чајанка 1773. године), што је био повод за рат. 

Узроци америчког рата за независност – Седмогодишњи рат (1756-1763)

Рат за независност (1775-1783)

Године 1775, само мањина, можда тек петина, колониста је свесно желела самосталност, а трећина, можда чак и половина, није одобравала отпор британској власти. Из редова таквих „лојалиста“ дошли су многи огорчени противници покрета за независност, који су, пошто је покрет тријумфовао, претрпели губитке или морали да оду из земље. У том смислу је рат који су колоније повеле против британске власти умногоме био и амерички грађански рат. У јулу 1776. године у Филаделфији се састао Други конгрес представника колонија и прогласио колоније самосталним, усвојивши Декларацију независности, коју је написао Томас Џеферсон. У њеном уводу се наводи да су сви људи рођени једнаки у правима, а онда се њен највећи део односи на навођење пописа „насиља и увреда“ британског краља у циљу завођења апсолутне тираније над америчким државама, које су стога биле принуђене да се осамостале, како би могле поново живети у слободи.

Пресудан догађај рата било је прикључивање Француске на антибританској страни 1778. године, подстакнуто жељом за осветом због пораза у Седмогодишњем рату (1756-1763). Циљ Француске је више био повратак угледа него територија. Шпанија се плашила да би америчка независност била лош пример шпанским колонијама у Средњој и Јужној Америци. Такви страхови били су претерани, јер је америчка борба за независност привукла мало пажње у шпанским колонијма. Шпански Бурбони су ушли у амерички рат за независност јер су им француски Бурбони обећали да ће повратити од Енглеске Флориду и Гибралтар. Током рата Шпанци ни после четворогодишње опсаде нису успели да заузму Гибралтар. Француска их је изневерила потписавши мир са Енглеском без ње. Али, Француској се журило због финансијских проблема. Миром у Версају 1783. године Француска је добила Сенегал, а Шпанија повратила Флориду, мада им је главни циљ био Гибралтар. 

Енглеска је сачувала Канаду (освојену од Француске у Седмогодишњем рату) и Гибралтар (добијен након Рата за шпанско наслеђе, почетком истог века), али је 13 колонија у Северној Америци било неповратно изгубљено. Чак и без интервенције Француске и Шпаније, било их је веома тешко обуздати због њихове огромне територије, удаљености и великих тешкоћа које је у кретању њиховим пространствима имала регуларна војска. Један британски официр је 1781. године изнео највећу потешкоћу од свих у жалби да колонисти „регрутују војску у опсегу од десет миља, док наша војска долази са удаљености од три хиљаде миља“. Американци су били оснажени и чињеницом да губитак било којег појединачног центра не би нанео озбиљну штету побуни. Сви амерички највећи градови  – Бостон, Њујорк, Филаделфија и Чарлстон – били су, у различито време, у британским рукама, али је то мало утицало на исход борбе. Упркос надама које су полагали у подршку лојалиста и „нади да ће добри Американци надјачати лоше“, британска војска никада није контролисала довољно велику област да би се прехранила из америчких извора. До краја 1781. године није било јасно да ће побуна успети. Постојала је и могућност разбијања јединства америчких колонија и британских преговора са појединачним колонијама. Одлучујућа је била победа код Јорктауна 1781. године, којој је допринела привремена француска надмоћ у америчким водама. Тада је самосталност америчких колонија постала реалност, иако је енглески краљ још одбијао да је прихвати. Британци су се још надали да ће сачувати колоније дајући им аутономију мировним споразумом. Међутим, мировним уговором из Версаја 1783. године призната је независност 13 колонија,уз мање територијалне уступаке Француској и Шпанији су (источна Флорида припала Шпанији). У рату је учествовала и Холандија, али неуспешно. Британија је успела да из једног тако тешког рата изађе без великих уступака својим европским политичким конкурентима, поготово што су британски непријатељи били разједињени (током читавог рата Француска и Шпанија нису успешно сарађивале). 

Уређење САД

САД су се од европских држава тог доба разликовале по типу државног уређења, јер су од почетка биле република. Устав из 1787/8. опстао, уз мање измене, до данас. Власт је подељена на законодавну, судску и извршну. Врховну извршну власт врши председник, а судску Врховни суд. Законодавну власт обавља Конгрес, који чине Сенат (свака држава даје по 2 представника) и Представничко телo (број представника држава сразмеран је броју њихових становника). То је било неопходно због великих разлика у величинама држава. Захтев да законе морају да усвоје оба дома Конгреса задовољио је и мале и велике државе. Од 70-их година 19. века у САД влада двопартијски систем, где се на власти смењују представници републиканске и демократске странке. 

Вођа устаничке војске Џорџ Вашингтон био је први председник САД (1789-1797). Његово одбијања да се трећи пут кандидује прихваћено је касније као правило (неписано док није прекршено током Другог светског рата, па је после тога постало писано). Главни град САД, основан 1800. године назван је по њему.

САД у XIX веку

Током прве половине XIX века дошло је до ширења САД на запад, све до Тихог океана. Протеривано је и истребљивано староседелачко индијанско становништво и осниване су нове државе.

„Када су САД основане 1783, већ тада су биле једна од најразвученијих политичких творевина на свету. До 1850. утростручиле су државну територију, а крај се још није ни назирао. Нове области су на различите начине укључене у савезну државу: куповином (Луизијана од Француске, Нови Мексико и Јужна Аризона од Мексика, Аљаска од Русије), склапањем споразума с индијанским племенима, заузимањем путем насељавања, уступањем након победе у рату (Тексас). У сваком случају, пријем у унију показао се као проблем с посебном политичком тежином. Све до грађанског рата, питање да ли на новој територији треба дозволити ропство или не било је опасно буре барута. Напослетку, услед њега се као варница јавило уставно питање које је довело до грађанског рата.“

Јирген Остерхамел, Преображај света – Глобална историја 19. века, Нови Сад 2022, 125.

Слобода за коју су се изборили у САД није дата робовима. Дo укидања ропства је дошло тек након грађанског рата (1861-1865) између индустријских северних држава против робовласничких пољопривредних на југу. Поразом Конфедерације америчких држава са југа укинуто је ропство. У овом рату је страдало више Американаца него после у оба светска рата заједно.

Литература: 

• Х. Б. Паркс, Историја САД, Београд 1985.
• М.С. Андерсон, Европа у осамнаестом веку, Clio, Београд 2003.
• Слободан Јовановић, „Америчка буна“, у: Из историје политичких доктрина I, Београд 1935.

1. Шта је заједничко именима града Џејмстаун и државе Луијизијана?
2. Која је чувена историјска личност женског пола из града по којем је назван Њу Ореланс?
3. Шта је заједничко имену града Сан Антонио са именом града Лос Анђелес, а шта са именом града Сент Луис?
4. Ко је био најмоћнији владар у Европи у веку када су настале прве колоније Европљана на тлу Северне Америке?
5. Које вере су били оснивачи града по имену Њујорк?
6. Зашто су се Европљани досељавали  у колоније у Северној Америци?
7. Каква је била веза краља Енглеске са колонијама у Северној Америци?
8. Шта је био узрок америчке револуције?
9. Зашто је рат америчких колонија за независност од британске круне на неки начин био и грађански рат?
10. Зашто NBA клуб из Филаделфије у имену има 1776. годину?
11. Да ли су у САД сви били једнаки у правима?
12. Када и како је укинуто ропство у САД?
13. Шта је било пресудно за успех америчке борбе за независност?
14. Које европске државе су учествовала у овом рату и због чега?
15. Шта су Енглези у овом рату успели да сачувају од Француза и Шпанаца?
16. Како су САД шириле територију?
17. Који део САД-а је био развијенији у односу на други?
18. Како функционише политички систем САД?