„Пробудила је искрене наде и одобрила сурова решења.”

Ф. Форд, Европа у доба револуција, Београд 2005, 160.

Француска грађанска (буржоаска) револуција представља један од најзначајнијих догађаја у историји. Њоме су се подређени друштвени слојеви ослободили зависности, укинут је феудализам и становници су од поданика постали равноправни грађани са личним и политичким правима, односно могли су да утичу на власт, која више није била неограничена. Из Француске су се ове идеје прошириле Европом.

Ново доба 1789.

Околности које су допринеле избијању револуције:

1. идеје просветитељства и рационализма;
2. презадуженост државе због ратовања;
3. раскош и бахатост двора;
4. тежак живот становника пољопривредне земље током сушних сезона.

Просветитељство

Друштвено уређење Француске уочи револуције је било феудално, са три сталежа: племство, свештенство и остали. Прва два сталежа су била малобројна и повлашћена. Трећем сталежу је припадало 90% становништва и само они су држави плаћали порез. Сви су цркви плаћали десетину прихода.

Скупштина државних сталежа састала се 5. маја 1789. године, први пут после 175 година. Прихваћен је предлог да трећи сталеж има представника колико остала два заједно, али је остало да се гласа по сталежима, тако да сваки сталеж има један глас. Трећи сталеж се 17. јуна прогласио Народном скупштином (где сваки глас вреди једнако) да не би били прегласани. Више од половине чланова трећег сталежа били су правници. Међу припадницима племства неки су били спремни да размотре реформе, али су такође, према очекивању својих бирача, били против сваке битне друштвене промене. Посланици свештенства били су подељени на високо и локално парохијско свештенство, а међу овим другима било је неких са сасвим радикалним погледима.

Када су наишли на затворена врата просторије где су заседали, прешли су у суседну просторију за тенис (тада се играо само у затвореном). Почели су им прилазити либерални племићи и већина свештенства. Краљ Луј XVI се тада изненада предао и позвао преостале представнике племства и свештенства да се придруже јединственом законодавном телу које је он званично признао. Тако је Скупштина три сталежа постала Народна скупштина.

Народна скупштина је донела одлуку да се не разилази све док Француска не добије устав. Као реакција на гласине о покушају насилног растеривања Народне скупштине уследило 14. јула 1789. године заузеће Бастиље, која је била тврђава и затвор, и као таква симбол апсолутизма, јер су тамо затварани и политички противници краља. 

Пад Бастиље и укидање феудализма у Француској

На селима је било напада на властелинске куће са циљем да се униште документи о обавезама сељака. Крајем јула и у августу устанци на селу постали су жешћи, у страху од евентуалне реакције племства. Био је то “велики страх” 1789. године, заразна аграрна паника због које је изгорео велики број замкова.

Народна скупштина је прерасла у Уставотворну скупштину. Феудализам је укинут у ноћи 4. августа 1789. године. Говорници су један за другим излазили пред посланике да се одрекну, у име свог сталежа или свог места, неког прастарог права или изузетка. Одрекли су се обавеза сељака заснованих на личној потчињености господару, повластица племства у односу на остатак народа у погледу пореза и судских казни, власништва јавних звања као личне својине, црквеног десетка и правила еснафа о ограниченој слободи бављења одређеним занимањем или занатом.

Декларација права човека и грађанина од 26. августа 1789. године прокламовала је да су сви грађани слободни и једнаки у правима:

• људи су рођени слободни и остају слободни и једнаки у својим правима
• та права су слобода, иметак, безбедност и отпор према тлачењу
• суверенитет у основи почива на нацији
• сваки грађанин може слободно да говори, пише и објављује
• нико не може да буде ухапшен и осуђен, осим ако је тако одлучено по закону
• сваког човека треба сматрати невиним док се не докаже да је крив
• могу се установити само строго неопходне казне

Марш жена на Версај 5. октобра 1789.

Усвајањем Устава 1791. године Француска је из апсолутистичке прерасла у уставну монархију, чиме су краљеве надлежности законом регулисане, насупрот ранијој неограниченој власти, за коју се сматрало да потиче од Бога. Јула 1790. године окончана је папска јурисдикција над Француском. Септембра 1791. године изгласано је припајање раније папске кнежевине Авињон. Уведена је Народна гарда, одред милиције у којем је био сваки мушкарац који је полагао право на звање активног становника.

Након доношења Устава, скупштина је постала законодавна. Монархија је укинута 22. септембра 1792. године, када је Француска постала република. Под слоганом “Слобода, једнакост, братство” француски народ је позван да преузме бригу о сопственој будућности и да помогне другим народима који жуде за слободом. Револуција се ратовима ширила изван Француске, а у земљи одржавала терором против непријатеља.

Политичке вође су биле убеђене да би рат могао да уједини нацију и порази спољне непријатеље. Рат Аустрији и Пруској је објављен априла 1792. године, да оне не би помогле француском монарху. Фебруара 1793. године на списак непријатеља, поред Аустрије, Пруске и Сардиније додате су Енглеска, Шпанија и Холандија. Устав је обустављен током ратова и никад више није примењен.

Рат народа против краљева

Краљ је са породицом покушао да побегне током ноћи јуна 1791. године, али је касније препознат, заустављен и враћен у Париз. Привремено је заштићен од гнева јавности неуверљивим обавештењем да је био отет и затим, на срећу, спасен из руку отмичара. Ухапшен је у августу 1792. године, а погубљен у јануару 1793. године.

У републици су увели нови календар 24. октобра 1793. године, да и време рачунају од рођења Републике, првог дана године прве. Година је имала 4 квартала са 12 месеци од по 30 дана подељених на три седмице од по 10 дана (декаде), да се не би придавао значај недељи, која је раније била предвиђена за цркву. Дан је био подељен у 10 сати са по 100 децималних минута од по 100 децималних секунди. Преосталих пет дана у септембру названи су санкилотиде, у част санкилота, непријатеља племства (радници и сиромаси) обучених у дуге панталоне, и били су резервисани за родољубиве свечаности. Завршни слог назива месеци исти је за сва три месеца истог годишњег доба. Сваки дан у години је имао име, посвећен некој биљци, животињи, минералу или алатки. Календар републике није заживео и укинуо га је Наполеон почевши од 1. јануара 1806. године.

вандемијер	берба грожђа	(септембар)
бример	магла	(октобар)
фример	мраз	(новембар)
нивоз	снег	(децембар)
пливоз	киша	(јануар)
вантоз	ветар	(фебруар)
жерминал	клијање	(март)
фрореал	цветање	(април)
преријал	ливаде	(мај)
месидор	жетва	(јун)
термидор	жега	(јул)
фруктидор	воће	(август)

Јакобинска диктатура била је највиша фаза револуције, која је трајала од лета 1793. до лета 1794. године. Предлог устава из 1793. године предвидео је опште право гласа за пунолетне мушкарце. Сељаци су добили земљу. Јакобинска диктатура се одржавала терором против неистомишљеника. Након угушења побуна неки градови су преименовани: Марсеј крајем августа 1793. у Ослобођени град, Лион у октобру 1793. у Безимени град, а Тулон у децембру, након што је Наполеон угушио побуну, у Луку планине.

Директоријум представља последњу фазу револуције, која је трајала од 1795. до 1799. године. Тада је Француском владало петочлано управно тело (5 директора). Програм директоријума је било успостављање мира унутар земље и споља. Уведена је општа војна обавеза, што је била новина у време када су војске биле професионалне. Тиме су грађани добили већи значај. Тада су се десили и први војни успеси Наполеона Бонапарте (као окончање постојања Млетачке републике 1797. године). Директоријум је 1799. године замењен конзулатом, као управним телом тројице конзула, од којих је главни био Наполеон Бонапарта, чији ће успон затим довести до његове неограничене власти.

1. Које две реченице из текста најприближније дочаравају уводни цитат?
2. Које околности су довеле до Француске револуције?
3. Који рат је пред Француску револуцију истрошио Француску краљевину?
4. Какво је било друштвено уређење Француске уочи револуције?
5. Шта се постигло освајањем Бастиље?
6. Шта су жене тражиле 5. октобра 1789. године у Версају?
7. Како је политички центар Француске из Версаја пресељен у Париз?
8. Зашто је уведен нови календар у Француској за време револуције?
9. Зашто је сваки дан у календару имао име?
10. Чему је у револуционарном календару посвећен датум када сте рођени?
11. Шта је то јакобинска диктатура?
12. Шта значи „највиша фаза револуције“?
13. Како је завршена Француска револуција?
14. Зашто је револуционарна Француска кренула у ратове?
15. Шта су ти ратови донели Француској?
16. Које су последице Француске револуције?
17. Која је разлика између очекивања и исхода Француске револуције?