Митови о Адонису и Персефони

14. децембра 2025.

2–3 minutes

„Адонис – син кипарског краља Кинире и краљеве кћери Мире. Мирина мајка Кенхреја хвалила се да је њена кћи лепша од богиње љубави Афродите. То је вероватно повредило богињу Афродиту па је Миру казнила да се заљуби у свога оца. Кинира није знао да је спавао са ћерком јер му она није хтела открити свој идентитет. Кад је за то сазнао, разгневио се и замолио богове да је претворе у стабло мире (мирте).

Десетак месеци након тога вепар је кљовама раздерао дрво из којега је изашао прелепи мали Адонис. Одмах се у њега заљубила Афродита, а како га је предала на старање Персефони, и она се заљубила. Обе су богиње желеле Адониса те су замолиле Зевса да одлучи којој ће припасти. Пресуђено је тако да Адонис трећину године живи с Персефоном у подземном свету, трећину с Афродитом, а остали део године може живети где пожели. Адонис је једном прекршио договор и с Афродитом остао двоструко дуже од договоренога. То је расрдило Персефону па се пожалила богу Аресу, Афродитином љубавнику, којега је то толико разбеснело да се претворио у вепра и раскомадао Адониса. Афродиту је то ражалостило па је за сећање на њега крв из рана претворила у цвет (црвену анемону). Мит о Адонису обрађиван је у античкој и каснијој књижевности те у ликовној уметности.“
Анте Јурић, Појмовник грчке митологије, Загреб 2014, 11-12. (оригинални текст је прилагођен српском језику)

„Персефона – кћи Зевса и Деметре, жена бога подземног света Хада. Док је једном на ливади брала цвеће, уграбио ју је Хад. Оженио се њоме па је постала његова савладарка у подземном свету. Њена мајка, богиња Деметра, лутала је десет дана (или месеци) тражећи је свуда на земљи. Бог сунца Хелије открио је Деметри шта се догодило. Деметра је знала да је у то умешан највиши бог Зевс па је отишла к њему на Олимп и запретила му да ће на свет послати неродицу ако Хад не пусти Персефону. Будући да је у подземљу код Хада Персефона појела зрно језгре мограња (симбол брака), није се више могла вратити на горњи свет. Зевс је пронашао решење: с Хадом би живела трећину године, а остале две трећине с мајком Деметром. Персефона је почетком пролећа долазила на земљу, а у подземље се враћала крајем јесени. Тако је њеним изласком из подземног света цела природа оживљавала, а поновним силаском у свет мртвих све је туговало и било жалосно. Римљани су је називали Прозерпином. Персефону су звали и Кора (девојка). Грци су је испрва славили заједно с Деметром. У њихову част одржаване су велике свечаности у Елеусини – Елеусинске мистерије.“
Анте Јурић, Појмовник грчке антике, Загреб 2014, 299.