У време формирања државе Немањића, Србија је, изузев приморја, била изузетно неурбанизована земља. Државно средиште се налазило у области Раса, по којем је и Рашка добила име. Последњи Немањић који је столовао у Расу био је Драгутин (1276-1282). Последњих година XIII века српско државно средиште се сели на југ, у област Косова, где ће остати… Read More Грађење и одбрана утврђења Србије
Практичном питању исправљању очигледних непрецизности календара и изједначавању различитих верзија календара дат је црквени значај из политичких разлога, због страха да то води томе да се православци подређују католицима, што би се у крајњем случају манифестовало признавањем поглавара католичке цркве (епископа Рима – папе) за поглавара свих хришћана. „Календари су се рачунали на основу времена… Read More Однос српске и других православних цркава према реформи календара
Прва држава која је признала владу обновљене Албаније била је суседна Југославија, на чију подршку се Енвер Хоџа ослањао. Албанија је била сиромашна земља патријархалног друштва заснованог на племенским везама, које је било под строгом контролом власти. „Тајна полиција, или Сигурими, примењивала је контролу. Процењује се да је сваки четврти Албанац радио за тајну службу,… Read More Најизолованија комунистичка земља у Европи – Албанија Енвера Хоџе
Нова година је постала државни празник у Србији 1850. године, за време владавине кнеза Александра Карађорђевића. Грегоријански календар је у Србији уведен након формирања југословенске државе. Званично је ступио на снагу 28. јануара (15. по старом) 1919. године. Православне цркве су на нови календар, односно верзију Милутина Миланковића, прешли 1923. године, али не и српска,… Read More Прославе Нове године по јулијанском календару
Зета У време распада српског царства једна од области која се осамосталила била је и Зета, којом су завладали Балшићи, који се у историјским изворима појављују око 1360. године. Зета је природном границом, високим планинама, била одвојена од остатка српске државе. Специфичност ове области били су приморски градови Будва, Бар, Улцињ и Котор, за који… Read More Зета, Босна и Дубровник у средњем веку
Након смрти последњег Немањића (1371) у српским земљама је као главни господар борбом (уз помоћ угарског краља, чији је био вазал) успео да се наметне кнез Лазар Хребељановић, који је ту титулу добио од цара Уроша, коме је био дворанин (служио на двору). За државу његовог времена се користи термин Моравска Србија. Престоница Лазарева био… Read More Србија после Немањића – Лазаревићи и Бранковићи
Након победе код Велбужда (1330) Србија је први пут постала моћнија од Бугарске, али краљ Стефан, познатији као Дечански, то није искористио за освајање територија, него се задовољио да на бугарски престо постави сина своје сестре која је била бугарска царица док је муж није отерао. Незадовољна властела, жељна освајања која би им донела плен,… Read More Настанак и нестанак српског царства
Владавине краљева Драгутина, Милутина и Стефана Дечанског.… Read More Успон српске краљевине
Син Стефана Немањића, краљ Радослав (1228-1233) је имао византијске принцезе за мајку и жену (ћерка епирског цара). То је утицало на његову крајње провизантијску политику. Чак је и свом имену додао византијско царско презиме Дука. Чак се приближио и Охридској архиепископији, која је била против давања самосталности српској цркви. Од охридског архиепископа је тражио тумачење… Read More Владавине синова првог краља Србије
Родоначелник династије Немањића, најпознатије и најдуговечније српске владарске породице, био је Стефан Немања. Рођен је у Рибници (данашња Подгорица) као четврти, уједно и најмлађи син свога оца Завиде, који је претходно избегао из Рашке због унутрашњих сукоба. Немања је најпре крштен у католичкој цркви, а по доласку у Рашку поново у православној цркви. Био је… Read More Настанак српске краљевине
Историјска читанка 