Почетак „Србија и Грчка успоставиле су дипломатске односе тек 1868. године. На приближавање ова два народа свакако су утицали географска близина, иста вера и вековно припадање цркве под јурисдикцију Цариградске патријаршије, али изнад свега и сличне историјске околности током дугогодишње турске владавине на Балкану. У прво време, солидарност и међународна сарадња двеју земаља огледала се… Read More Српско-грчки односи пре Првог светског рата
Откријте како је Србија, исцрпљена епидемијом тифуса и након две одбијене инвазије 1914, пала под ударом нове офанзиве Централних сила 1915. године. Сазнајте како је улазак Бугарске у рат са истока, заједно са нападом аустро-немачких трупа под командом Макензена са севера, довео до слома. Истражите како је Србија подељена на аустроугарску и бугарску окупациону зону (уз припајање Македоније Бугарској), уз забрану ћирилице и српског језика. Упознајте се са страдањем становништва, Топличким устанком (1917) и извештајима Арчибалда Рајса о злочинима, док је српска војска извршила епско повлачење преко Албаније, одбијајући капитулацију.… Read More Окупација Србије 1915. године
Версајски мировни систем је успостављен на Париској мировној конференцији 1919. године и имао је за циљ да исцрта нове границе након нестанка четири царства: Немачког, Аустроугарског, Руског и Османског. 🕊️
📜 Кључни уговори:
Версајски уговор (1919) са Немачком: Означио је Немачку као искључивог кривца за рат, наметнуо јој плаћање огромне ратне одштете, губитак свих колонија и 13% европске територије (укључујући Алзас и Лорену), те је драстично ограничио њену војску на 100.000 војника.
Сенжерменски (Аустрија, 1919) и Тријанонски (Мађарска, 1920) уговори: Довели су до распада Аустроугарске. Аустрија и Мађарска су изгубиле око две трећине предратне територије, у корист новонасталих држава Југославије, Чехословачке, Пољске и територијалним уступцима Румунији (Трансилванија) и Италији. Тријанонски уговор се у мађарској историји сматра највећом националном катастрофом.
Нејски уговор (1919) са Бугарском: Бугарска је изгубила територије у корист Грчке, Румуније и Краљевине СХС.
Севрски (1920) и Лозански (1923) уговори са Турском: Након што је Османско царство Севрским уговором изгубило готово све ван Мале Азије, Мустафа Кемал (Ататурк) је подигао национални покрет. Лозанским уговором (1923) успостављена је Република Турска и враћена јој је Источна Тракија.
Последице система биле су стварање нових држава, али и осећај дубоке неправде код поражених земаља (нарочито Немачке и Мађарске), што је поставило основу за будуће сукобе.… Read More Версајски мировни систем
Бугарска је настала 681. године на Балкану спајањем малобројног азијског племена Прабугара и бројнијих Словена, којима су Прабугари наметнули своју власт, али су прихватили њихов језик. 🇧🇬 Истражите историју Првог бугарског царства (681–1018), које је Византија морала да призна и да му плаћа данак. Сазнајте како је кнез Борис у 9. веку покрстио Бугаре, а цар Симеон довео Царство до врхунца, опседајући Цариград и захтевајући титулу цара Бугара и Ромеја. Откријте драматичан крај Самуиловог царства (976–1014) након пораза на Беласици, када је византијски цар Василије II Бугароубица ослепео 14.000 бугарских војника. Коначно, сазнајте како је Друго бугарско царство (1185–1396) доживело нови успон и ширење под Јованом II Асеном, али је ослабило након најезде Монгола и пораза од Србије код Велбужда (1330), што је отворило пут ка коначном паду под Турке 1396. године након битке код Никопоља.… Read More Бугарска од настанка до турске власти
„Османски Балкан је због устанка [у Херцеговини 1875] постао нестабилан. Пошто су му се бугарски добровољци прикључивали, обновљени Бугарски комитет у Букурешту одлучио је да искористи тренутак и изазове побуну у Бугарској. Септембра 1875. избила је та побуна и убрзо пропала. Необесхрабрени, планирали су следећи покушај за предстојеће пролеће, у намери да га учине истовремено… Read More Априлски устанак у Бугарској (1876)
Историјска читанка 