Спартанска олигархија

„Стога су они који су говорили да је у Лакедемону слободан човек више слободан него игде, а роб више роб него игде, сасвим исправно уочили разлику између те државе и осталих.“ Плутарх, Успоредни животописи, Ликург (28) Друштвено уређење Спарте Становништво Спарте делило се на спартијате, перијеке и хелоте. Једино у спартијати били пунопавни грађани. Њихово… Read More Спартанска олигархија

Од Крита до Егеја: митови о Тезеју и Минотауру, Икару и Дедалу

Најстарија цивилизација у Европи развила се на острву Крит средином III миленијума пре н.е. назив минојска је добила по Миносу, митском владару града Кнососа. Владари Кнососа су средином II миленијума пре н.е. ујединили критске градове-државе под својом влашћу. Крићани су владали морем (на старогрчком таласократија). Били су добри морепловци, те су трговали читавим Средозeмљем. Средином… Read More Од Крита до Егеја: митови о Тезеју и Минотауру, Икару и Дедалу

Размена становништва између Грчке и Турске 1923. године

Размена становништва између Грчке и Турске договорена је и извршена 1923. године, као резултат грчког војног пораза у Малој Азији и потписивања Мировног уговора у Лозани. 💔 Ова принудна билатерална размена била је заснована на вероисповести:

Преко милион православних Грка приморано је да се пресели из Мале Азије у Грчку.

Око 380.000 муслимана морало је да оде из Грчке (Епира, Македоније, Крита) у Турску.

Изузеци су направљени само за Грке у Цариграду (Истанбулу) и муслимане у Западној Тракији.

📉 Последице: Грчка се суочила са наглим приливом огромне масе избеглица (додавши преко 1,3 милиона људи на 4,3 милиона становника), што је изазвало велике хуманитарне проблеме (глад, смештај, епидемије). Међутим, размена је, из националистичке перспективе, виђена као успешан потез (који су подржали Мустафа Кемал Ататурк и Елефтериос Венизелос) ка стварању етнички хомогених националних држава.… Read More Размена становништва између Грчке и Турске 1923. године

Однос античког друштва према раду

„У антици се рад није могао сматрати честитошћу, и не само то – рад уопште није разматран као битно обележје човека. Људски идеал антике претпоставља појединца члана полиса, државе, грађанина преокупираног друштвеним, политичким и културним животом а не физичким радом. Тај рад је сваљиван на леђа робова и ослобођеника. Грађанин, војник, учесник народне скупштине, спортских… Read More Однос античког друштва према раду

Немачко заузимање Грчке и Југославије 1941. године након неуспеле италијанске авантуре

Напад на Грчку и Југославију 1941. године покренула је Немачка како би спасила свог савезника Бенита Мусолинија, чија је катастрофална инвазија на Грчку у јесен 1940. године представљала први велики неуспех Осовине.

Југославија: Хитлер је, бесан због државног удара 27. марта 1941. године, наредио брутално бомбардовање Београда и инвазију. Југославија је окупирана за само једанаест дана.

Грчка: Након пада Југославије, Немачка је брзо сломила грчки отпор и потиснула британске снаге, чиме је осигурала своје јужно крило пре планираног напада на Совјетски Савез.

Последице: Обе земље су збрисане с мапе и подељене на бројне немачке, италијанске, мађарске и бугарске окупационе и сателитске зоне, што је створило нестабилан систем који је подстакао снажне покрете отпора.… Read More Немачко заузимање Грчке и Југославије 1941. године након неуспеле италијанске авантуре

Српско-грчки односи пре Првог светског рата

Почетак „Србија и Грчка успоставиле су дипломатске односе тек 1868. године. На приближавање ова два народа свакако су утицали географска близина, иста вера и вековно припадање цркве под јурисдикцију Цариградске патријаршије, али изнад свега и сличне историјске околности током дугогодишње турске владавине на Балкану. У прво време, солидарност и међународна сарадња двеју земаља огледала се… Read More Српско-грчки односи пре Првог светског рата

Окупација Србије 1915. године

Откријте како је Србија, исцрпљена епидемијом тифуса и након две одбијене инвазије 1914, пала под ударом нове офанзиве Централних сила 1915. године. Сазнајте како је улазак Бугарске у рат са истока, заједно са нападом аустро-немачких трупа под командом Макензена са севера, довео до слома. Истражите како је Србија подељена на аустроугарску и бугарску окупациону зону (уз припајање Македоније Бугарској), уз забрану ћирилице и српског језика. Упознајте се са страдањем становништва, Топличким устанком (1917) и извештајима Арчибалда Рајса о злочинима, док је српска војска извршила епско повлачење преко Албаније, одбијајући капитулацију.… Read More Окупација Србије 1915. године