Култура и свакодневни живот у епохи „дугог 19. века“

Религија „Постоје добри разлози да се религиозност, религија и религије поставе у само средиште светске историје 19. столећа. Пре свега када су посреди неке западноевропске земље, било би оправдано да се религија – као што се то чини у уџбеницима – обрађује као један од неколико елемената „културе“, при чему се она ограничава на своје… Read More Култура и свакодневни живот у епохи „дугог 19. века“

Државе и институције „дугог 19. века“

Доба револуција Иако се епохом револуција назива период са краја 18. века, револуцијама је обиловао и почетак 20. века. „Потом је у првим годинама новог века наишао талас револуција широм света: у Русији 1905, Ирану 1905/6, Османском царству 1908, Португалији 1910, Мексику 1910. (најкрвавија међу наведеним револуцијама, која ће потрајати до 1920), у Кини 1911.… Read More Државе и институције „дугог 19. века“

Међународни односи, савези и кризе у дугом 19. веку

У међународним односима период од настанка Сjeдињених Америчких Држава до краја Првог светског рата обележило је најпре ширење Француске под Наполеоном, једним од највећих освајача у историји, којег је зауставила тек седма коалиција европских држава удружених против њега. Прекретницу и Наполеоновом ширењу представљао је неуспешни поход на Русију. Наполеон је на крају умро у изгнанству… Read More Међународни односи, савези и кризе у дугом 19. веку

Светли примери умерености у 19. веку: Белгија, Холандија и Швајцарска

Све три су прошле кроз унутрашње немире и крвопролића током тридесетих година 19. века. Слика ових држава из 20. века, као уређених, самодовољних, напредних малих демократских заједница, настала је у последљих сто године њихове историје.… Read More Светли примери умерености у 19. веку: Белгија, Холандија и Швајцарска

Развој јавног памћења у деветнаестом веку

„Када су у питању извори, ниједан историчар који се бави Европом из времена Француске револуције, Наполеона и рестаурације, нема разлога да се жали на посебне тешкоће, нити да себи приписује изузетне предности. Можда ће понекад завидети истраживачу средњег века, јер може да се усредсреди на сразмерно мали број докумената. Понекад ће можда пожелети да, попут… Read More Развој јавног памћења у деветнаестом веку

Варљиво лето 1968. године

„Врућа“ 1968. година успела је да протресе свет и промени саме основе друштва. Након те године ништа више није било исто. За њу се не може рећи да је почела 1. јануара, а завршила се 31. децембра, јер је као и 1848, 1914, 1939. или 1945. година представљала само врхунац процеса и догађаја који су… Read More Варљиво лето 1968. године

Румунија у Другом светском рату

У Другом светском рату, Румунија је прошла пут од територијалног губитника, преко кључног савезника Нацистичке Немачке на Источном фронту, до промене стране и на крају, пада под совјетски утицај.… Read More Румунија у Другом светском рату

ЕТА и ИРА – националистички тероризам у Европи

Баскија „Баскија, регион на северу Шпаније, одувек је била мета Франковог гнева – делом због поистовећивања са републиканским циљевима током Шпанског грађанског рата, делом због дугогодишњег захтева Баскијаца за признањем њихове различитости, што је било у супротности са свим темељним централистичким поривима самопроглашених чувара државе из редова шпанских официра. Све што је било имало баскијско… Read More ЕТА и ИРА – националистички тероризам у Европи

Осветнички поход Црвене армије на Немачку

Након невиђених разарања у Совјетском Савезу, Црвена армија је 1945. године извршила осветнички продор у Средњу Европу.

Уласком у Немачку и друге земље, војници су, шокирани контрастом између разорене домовине и богате Немачке, уз прећутну сагласност команде, пљачкали и силовали цивилно становништво.
Овај војни продор није донео само ослобођење од нацизма, већ и нову окупацију: Стаљин је искористио војну контролу за успостављање комунистичких режима у Источној Европи, што је директно довело до поделе света и почетка Хладног рата.… Read More Осветнички поход Црвене армије на Немачку

Наслеђе Другог светског рата

Апсолутно. Ево једног веома кратког и привлачног извода, који наглашава размере трагедије и трансформације.

6. Наслеђе Другог светског рата
Други светски рат био је тотални рат који је уништио Европу, оставивши за собом невиђене последице.

Са процењених 36,5 милиона мртвих Европљана (од којих више од половине чине цивили) и милионима прогнаних и изгладнелог становништва, континент је био слика крајњег јада. Огромна разарања градова (нпр. Варшава, Дрезден, Минск) и инфраструктуре захтевала су брзу обнову.

Овај сукоб, који је укључивао и страхоте Холокауста, дефинисао је нови светски поредак, поделио Европу и довео до стварања двају блокова – наговештавајући скори почетак Хладног рата.… Read More Наслеђе Другог светског рата