ЕТА и ИРА – националистички тероризам у Европи

Баскија „Баскија, регион на северу Шпаније, одувек је била мета Франковог гнева – делом због поистовећивања са републиканским циљевима током Шпанског грађанског рата, делом због дугогодишњег захтева Баскијаца за признањем њихове различитости, што је било у супротности са свим темељним централистичким поривима самопроглашених чувара државе из редова шпанских официра. Све што је било имало баскијско… Read More ЕТА и ИРА – националистички тероризам у Европи

Државе либералне демократије у периоду између светских ратова

Државе либералне демократије, првенствено Велика Британија, Француска и Сједињене Америчке Државе (САД), биле су победнице Првог светског рата и представљале су алтернативу ширењу тоталитарних идеологија. Међутим, упркос победи, и ове државе су се суочавале са значајним унутрашњим проблемима. 🏛️… Read More Државе либералне демократије у периоду између светских ратова

Европска јавност и Први светски рат

Јавност није пружала велики отпор Првом светском рату, за који се очекивало да ће се брзо завршити. Показало се и да је рат ујединио нације више него што су различите политичке идеологије раздвајале. „Берлин је до рата стрепео да ће социјалисти организовати штрајкове на железници и пореметити мобилизацију, али штрајкова није било. Од четири милиона… Read More Европска јавност и Први светски рат

Бурски рат, током којег су настали први концентрациони логори

„Нема догађаја који је више пољуљао јавно мњење у његовој, дотад некритичкој подршци империјалистичким авантурама, као што је био Други бурски рат (1899-1902), свеприсутна тема на америчким и европским насловницама. Европска штампа била је изричито критична према британском циничном покушају да британској круни осигура најуноснија јужноафричка налазишта злата, по цену истребљења локалних холандских колонизатора, Бура.… Read More Бурски рат, током којег су настали први концентрациони логори

Викторијанска Енглеска – Велика Британија за време владавине династије Хановера

Владари из династије Хановера су били војводе (од 1814. краљеви) Хановера (1636-1866) и Брауншвајнг-Линебурга и краљеви Велике Британије и Ирске (1714-1901). Хановер је био у персоналној унији са Великом Британијом од 1714. до 1837. године, када је на енглески престо дошла краљица Викторија. У Хановеру је важио салијски закон (још из доба Франачке), по којем… Read More Викторијанска Енглеска – Велика Британија за време владавине династије Хановера

Настанак парламентарне монархије – Енглеска за време династије Стјуарт (1603-1714)

Након династије Тјудор, Енглеском краљевином, Ирском краљевином и кнежевином Велс 1603. године завладали су њихови рођаци из династије Стјуарт, који су још од 1371. године владали Шкотском краљевином.  Џејмс (Јаков) I Стјуарт је био краљ Енглеске током прве четвртине XVII века (1603-1625).  „Његово одрастање је било ужасно. Отац му је убијен, а убила га је… Read More Настанак парламентарне монархије – Енглеска за време династије Стјуарт (1603-1714)

Жене енглеског краља Хенрија VIII

Прва жена енглеског краља Хенрија VIII била је Катарина Арагонска, ћерка католичких краљева Шпаније Фернанда и Изабеле. Била је тетка каснијем цару Карлу V. Првобитно је била жена старијем брату Хенрија – Артуру (удала се 1501), који је умро 4 месеца након венчања. Пошто енглески краљ Хенри VII није имао да врати мираз шпанским краљевима,… Read More Жене енглеског краља Хенрија VIII

Англиканизам – Енглеска Тјудора (1485-1603)

Тјудори су били породица пореклом из Велса. Завладали су Енглеском након грађанског Рата ружа (1455-1485) у којем су се око престола биле сукобиле династије Ланкастер и Јорк. Тјудори су били најближи наследници династије Ланкастер. Хенри Тјудор се оженио наследницом куће Јорк и тако је настала нова династија Тјудор. Владали су Краљевином Енглеском, Краљевином Ирском и… Read More Англиканизам – Енглеска Тјудора (1485-1603)

Промена односа снага великих сила након Другог светског рата

Завршетак рата донео је успон двеју суперсила: економски јаких САД (једина нуклеарна сила) и СССР-а (највећа војна сила). Европа је подељена на утицајне сфере, а Немачка на Западну и Источну. Ова подела довела је до тренутног почетка Хладног рата. Мировне конференције су довеле до територијалних промена и стварања Уједињених нација (УН) као главног међународног тела.… Read More Промена односа снага великих сила након Другог светског рата

Борбе у Aфрици и завршетак Другог светског рата

Завршна фаза рата укључивала је искрцавање Савезника у Северној Африци и Нормандији (Дан Д) 1944. године, чиме је отворен други фронт. Док је Црвена армија напредовала са истока, Хитлер се убио у Берлину, а Немачка је капитулирала 9. маја 1945. године. На конференцијама попут Јалте и Потсдама договорена је послератна подела утицаја, што је водило ка Хладном рату. Рат је коначно завршен капитулацијом Јапана у септембру 1945.… Read More Борбе у Aфрици и завршетак Другог светског рата