Увод у Други светски рат (1919–1939) обележен је неспособношћу међународне заједнице да одржи мир наметнут након Првог светског рата, што је довело до успона тоталитарних режима, њихових територијалних захтева и политике попуштања од стране западних сила.
Други светски рат је био највећи сукоб у историји, у којем је учествовало 61 држава, трајао је шест година, а изазвао је пет пута више жртава него Први светски рат.… Read More Увод у Други светски рат
Шпанија је у Другом светском рату формално остала неутрална, али је њен профашистички режим генерала Франциска Франка активно сарађивао са Силама Осовине. Иако је Хитлер желео да Шпанија уђе у рат због стратешке контроле Гибралтара и северне Африке, Франко је избегао директно учешће због страшне економске ситуације након грађанског рата и зависности од увоза из Велике Британије и САД.
Као „дуг“ Хитлеру за помоћ у Шпанском грађанском рату, Франко је дозволио хиљадама шпанских добровољаца да се боре у немачкој војсци. Ова јединица, позната као „Плава дивизија“, ратовала је на Источном фронту против Совјетског Савеза до октобра 1943. године, када је Франко, под притиском Савезника, повукао већину трупа.… Read More Шпанија и Други светски рат
Италија је ушла у Други светски рат 10. јуна 1940. године, објавивши рат Великој Британији и Француској. Дуче Бенито Мусолини је донео ову одлуку у последњем тренутку, уверен да је рат „мање-више завршен“ брзом немачком победом над Француском, и да жели да „купи место“ за преговарачким столом.
Мусолинијев циљ био је вођење „упоредног рата“ ради стицања нових колонија и претварања Италије у велику силу, независно од Немачке. Међутим, италијанска војска је била катастрофално неспремна (само 19 потпуно опремљених дивизија од 73), што је довело до низа пораза у Северној Африци и инвазије на Грчку, присиљавајући Хитлера да спасава свог савезника.… Read More Улазак Италије у Други светски рат
Пакт Рибентроп-Молотов, познат и као Споразум Хитлера и Стаљина, потписан је у Москви 23. августа 1939. године, само недељу дана пре почетка Другог светског рата. Овај пакт је представљао споразум о ненападању између нацистичке Немачке и Совјетског Савеза и садржавао је тајне протоколе о подели интересних сфера у Источној Европи.… Read More Споразум Хитлера и Стаљина
Хитлерово царство заснивало се на идеолошкој визији „Животног простора“ (Lebensraum) на Истоку, са циљем да се обједине сви Немци и осигурају им територије од Балтика до Црног мора. Овај циљ је произашао из нацистичке расне хијерархије, која је историју видела као борбу раса, где су „инфериорне“ расе попут Јевреја, Рома и Словена морале бити уклоњене или потчињене.
Нацистички рат на Источном фронту био је превасходно рат против цивила, при чему је највећи део од 8,6 милиона цивилних жртава страдао у земљама предвиђеним за немачки Нови поредак. Управо је из ове фантастичне империјалне илузије и потребе за истребљењем становништва произашао Холокауст – парадигматски случај нацистичке убитачности.… Read More Хитлерово царство
Мусолинијева фашистичка Италија тежила је стварању Медитеранског царства („Mare Nostrum“), ширећи се на Балкан и Северну Африку. Упркос савезу са Немачком (Челични пакт), италијанске амбиције показале су се нереалним због лоше организације војске. Италија је брзо постала зависна од Немачке, а Мусолинијев пад 1943. године означио је крах његових империјалних снова.… Read More Италијанско медитеранско царство
Напад на Грчку и Југославију 1941. године покренула је Немачка како би спасила свог савезника Бенита Мусолинија, чија је катастрофална инвазија на Грчку у јесен 1940. године представљала први велики неуспех Осовине.
Југославија: Хитлер је, бесан због државног удара 27. марта 1941. године, наредио брутално бомбардовање Београда и инвазију. Југославија је окупирана за само једанаест дана.
Грчка: Након пада Југославије, Немачка је брзо сломила грчки отпор и потиснула британске снаге, чиме је осигурала своје јужно крило пре планираног напада на Совјетски Савез.
Последице: Обе земље су збрисане с мапе и подељене на бројне немачке, италијанске, мађарске и бугарске окупационе и сателитске зоне, што је створило нестабилан систем који је подстакао снажне покрете отпора.… Read More Немачко заузимање Грчке и Југославије 1941. године након неуспеле италијанске авантуре
Колаборација са нацистичком Немачком у окупираној Европи 1940. године у почетку није била необјашњив избор, јер су се многи разочарани у међуратну демократију надали да ће Немачка ујединити континент под „Новим поретком“.
Међутим, колаборација је готово сместа постала наивна и обесмишљена због саме Немачке. Главни узрок био је екстремни Хитлеров национализам – његово уверење да никоме није могло да се верује осим самим Немцима. Ова неспособност окупатора да политички одговори на указану прилику довела је до брзог и растућег разочарања међу Европљанима, чинећи Немце готово сместа непопуларним.… Read More Како су окупатори обесмислили колаборацију
Нацистичка германизација током Другог светског рата била је темељна расна и колонијална политика чији је циљ био стварање „Животног простора“ (Lebensraum) на истоку. Уместо пружања законских гаранција мањинама, примењивано је насилно пресељење и уклањање „инфериорних“ раса.
Овај пројекат укључивао је масовно исељавање Словена, Јевреја и Рома, на чија су места требали да буду насељени етнички Немци (Volksdeutsche). Међутим, упркос великим плановима („Општи план за Исток“), режим се суочио са проблемима: недостатком Немаца спремних за колонизацију и жестоким отпором локалног становништва, што је на крају довело до пропасти целокупног колонијалног пројекта.… Read More Пресељавање становништва током Другог светског рата
Холокауст је био систематско, индустријско истребљење Јевреја од стране нацистичке Немачке, што је довело до смрти до шест милиона жртава. Већина је страдала у гасним коморама у логорима смрти попут Аушвица и у масовним стрељањима на „Крвавим пространствима“. Успех „Коначног решења“ почивао је на широком ангажовању свих нивоа немачке бирократије, као и на колаборацији и саучесништву локалног становништва широм окупиране Европе.… Read More Холокауст
Историјска читанка 