Ропство Покрет за ослобађање робова звао се аболиционизам. Кметство Феудализам, друштвени систем карактеристичан за средњи век у Европи, одржао се до 19. века. „У самој хришћанској Европи, нарочито северно од Алпа, робова није било још од средњег века. Ту је карактеристичан облик неслободног рада било кметство. Почетком 19. столећа, та институција се још увек одржавала… Read More Ослобађање од ропства и феудалне зависности
Након невиђених разарања у Совјетском Савезу, Црвена армија је 1945. године извршила осветнички продор у Средњу Европу.
Уласком у Немачку и друге земље, војници су, шокирани контрастом између разорене домовине и богате Немачке, уз прећутну сагласност команде, пљачкали и силовали цивилно становништво.
Овај војни продор није донео само ослобођење од нацизма, већ и нову окупацију: Стаљин је искористио војну контролу за успостављање комунистичких режима у Источној Европи, што је директно довело до поделе света и почетка Хладног рата.… Read More Осветнички поход Црвене армије на Немачку
„Романови, руска династија на власти, били су апсолутни суверени у сваком смислу. Били су државни и црквени поглавари, а у очима својих многобројних поданика били су полубожанства. Руска историја 19. века јесте историја петорице људи који су се смењивали на руском престолу.“ Хари Хердер, Европа у деветнаестом веку, Београд 2003, 361. Павле I (1796-1801) Павле… Read More Руско царство 1796-1881.
„Међународни проблем који је трајао од средине XVIII до почетка ХХ века добио је назив Источно питање. Узрок проблема били су постепено слабљење Османлијског царства, губитак његовог ранијег политичког утицаја и јачање народноослободилачких покрета покорених народа. Ситуацију су компликовале тежње европских држава да учврсте своје позиције у земљама Блиског истока и на Балкану. Русија је… Read More Енглеско усмеравање Русије на Балкан и словенска солидарност
Сукоб са Оманским царством донео је Русији још један рат, који је прерастао у европски, у којем се Русија нашла изолованом и који се тако неповољно развијао по Русију, да цар Никола није доживе његов крај, јер је пре тога себи одузео живот, па га је наследио син Александар.… Read More Кримски рат (1853-1856)
Последњи средњовековни руски владар био је Иван III (1462-1505), који је коначно ослободио руске кнежевине од Монгола (1480) и проширио власт Москве над осталим руским кнежевинама. Он је први завладао свим Русима. Оженио се нећаком последњег византијског цара и позвао се на римско наслеђе, узевши византијског двоглавог орла за свој симбол, који ће остати симбол Русије… Read More Русија од ослобађања од Монгола до припајања Крима
Завршетак рата донео је успон двеју суперсила: економски јаких САД (једина нуклеарна сила) и СССР-а (највећа војна сила). Европа је подељена на утицајне сфере, а Немачка на Западну и Источну. Ова подела довела је до тренутног почетка Хладног рата. Мировне конференције су довеле до територијалних промена и стварања Уједињених нација (УН) као главног међународног тела.… Read More Промена односа снага великих сила након Другог светског рата
Источни фронт, покренут немачком Операцијом Барбароса 22. јуна 1941. године, био је највећи, најкрвавији и најодлучујући поход у Другом светском рату.… Read More Источни фронт – напад Немачке на Русију
Увод у Други светски рат (1919–1939) обележен је неспособношћу међународне заједнице да одржи мир наметнут након Првог светског рата, што је довело до успона тоталитарних режима, њихових територијалних захтева и политике попуштања од стране западних сила.
Други светски рат је био највећи сукоб у историји, у којем је учествовало 61 држава, трајао је шест година, а изазвао је пет пута више жртава него Први светски рат.… Read More Увод у Други светски рат
Опсада Лењинграда (данашњег Санкт Петербурга) била је најсмртоноснија опсада у Другом светском рату, трајући готово 900 дана (од септембра 1941. до јануара 1944. године).… Read More Преживљавање у опседнутом Лењинграду
Историјска читанка 