Срби под турском влашћу: Између заштите, понижења и борбе за опстанак

Како је заиста изгледао живот Срба унутар моћног Османског царства – да ли су били само обесправљени робови или султанови штићеници са строгим ограничењима? Уроните у сложену историју свакодневице под турском влашћу и откријте шта је тачно подразумевао статус „зимије” у исламском друштву.

Сазнајте како су шеријатски закони утицали на облачење, градњу кућа и верски живот раје, шта је био сурови данак у крви (девширма) и ко су били хајдуци. Истражите како су сточари (Власи) и помоћни војни одреди успели да изборе повлашћенији положај, и зашто су обновљена Пећка патријаршија и кнежинска самоуправа биле кључне за очување националног идентитета током векова без сопствене државе.

Прочитајте причу о трпљењу, прилагођавању и отпору једног народа на граници два света.… Read More Срби под турском влашћу: Између заштите, понижења и борбе за опстанак

Свакодневица средњовековног села: Огњиште, веридбе и породични живот

Како је заиста изгледао живот обичног човека у сенци великих политичких догађаја и зидања монументалних тврђава? Завирите у средњовековне куће, често укопане у земљу и покривене сламом, где је кућно огњиште било центар живота и култ предака. Сазнајте каква је била разлика између земљорадника и сточара (Влаха), како су се склапали (и раскидали) бракови, и зашто је отмица девојака, и поред осуде цркве, била присутна у свим слојевима друштва.… Read More Свакодневица средњовековног села: Огњиште, веридбе и породични живот

На трпези Немањића и себара: Шта су јели и пили Срби у средњем веку?

Да ли сте знали да је шећер у средњовековној Србији био луксуз резервисан само за двор, док се народ сладио медом из сопствених кошница? Откријте како је изгледала свакодневна исхрана пре доласка кромпира и парадајза на Балкан. Сазнајте која су се меса и рибе највише јели, како су на наше трпезе стизали скупоцени зачини са Медитерана и зашто је вино сматрано најотменијим пићем, док је вода пијена са „кладенца”.… Read More На трпези Немањића и себара: Шта су јели и пили Срби у средњем веку?

Настанак књига у средњовековној Србији: Од пергамента до првих хартија

Да ли сте се икада запитали како су настајале књиге у време када није било штампарија ни савременог папира? Уроните у свет средњовековне писмености и откријте тајне писања у старим српским манастирима.

Сазнајте како је изгледао мукотрпан процес израде пергамента од животињске коже – где је за само једну обимну књигу било потребно и до 400 овчијих кожа! Истражите како су наши преци писали трском без размака између речи, зашто се ћирилични текст укоричавао у дрвене корице и како је од 13. века хартија полако почела да мења историју писмености на Балкану.

Откријте како су настајале најстарије богослужбене и теолошке књиге које и данас сведоче о култури српског средњег века.… Read More Настанак књига у средњовековној Србији: Од пергамента до првих хартија

Градозиданије: Како су никле најмоћније тврђаве српског средњег века?

Од потпуно неурбанизоване државе чији су рани владари столовали у Старом Расу, средњовековна Србија се пред налетом Османлија трансформисала у земљу снажних градова-тврђава. Сазнајте како су грађене прототипске урбане престонице – од Крушевца кнеза Лазара и монументалног Београдског замка деспота Стефана, до Смедерева деспота Ђурђа Бранковића.

Откријте шта су за обичан народ значиле тешке законске обавезе „градозиданија“ и „градобљуденија“, прописане још Душановим закоником. Истражите како је изгледао историјски и архитектонски подухват подизања Смедеревске тврђаве, која је симболично стајала између Турака и Угара као последњи, очајнички покушај одбране српске државе.

Прочитајте причу о стратешком значају, архитектури и судбини најважнијих српских средњовековних утврђења.… Read More Градозиданије: Како су никле најмоћније тврђаве српског средњег века?

Однос српске и других православних цркава према реформи календара

Практичном питању исправљању очигледних непрецизности календара и изједначавању различитих верзија календара дат је црквени значај из политичких разлога, због страха да то води томе да се православци подређују католицима, што би се у крајњем случају манифестовало признавањем поглавара католичке цркве (епископа Рима – папе) за поглавара свих хришћана. „Календари су се рачунали на основу времена… Read More Однос српске и других православних цркава према реформи календара

Прославе Нове године по јулијанском календару

Нова година је постала државни празник у Србији 1850. године, за време владавине кнеза Александра Карађорђевића. Грегоријански календар је у Србији уведен након формирања југословенске државе. Званично је ступио на снагу 28. јануара (15. по старом) 1919. године. Православне цркве су на нови календар, односно верзију Милутина Миланковића, прешли 1923. године, али не и српска,… Read More Прославе Нове године по јулијанском календару

Зета, Босна и Дубровник: Између краљевских круна, јереси и трговачке моћи

Док се српска држава развијала и касније распадала, шта се дешавало у њеном суседству? Истражите како је Зета, заштићена планинама, под влашћу Балшића и Црнојевића чувала своју самосталност све до пада под Турке 1496. године.

Сазнајте како је Босна од географског појма прерасла у моћно краљевство под Твртком I Котроманићем, балансирајући између православља, католичанства и мистериозних богумила. Уроните и у свет средњовековног Дубровника, аристократске републике која је своју слободу и богатство изградила на дипломатији, моћној морнарици и трговачким везама између Истока и Запада.

Прочитајте причу о три потпуно различита пута кроз бурни балкански средњи век.… Read More Зета, Босна и Дубровник: Између краљевских круна, јереси и трговачке моћи

Србија после Немањића: Успон и пад Моравске Србије и Деспотовине

Након изумирања династије Немањић, српске земље улазе у период распада и нових претњи. Откријте како се кнез Лазар Хребељановић уздигао међу обласним господарима, измирио српску цркву са Цариградом и постао симбол отпора Османлијама у легендарној Косовској бици 1389. године.

Пратите пут његовог сина, деспота Стефана Лазаревића, који је између турског и угарског вазалства успео да од Београда направи блиставу престоницу, и сазнајте како су Бранковићи, градећи моћно Смедерево, покушали да продуже живот деспотовини. Зароните у драматичне последње дане средњовековне Србије, све до коначног пада под турску власт 1459. године.

Прочитајте причу о витештву, дипломатији и трагичном крају једне епохе.… Read More Србија после Немањића: Успон и пад Моравске Србије и Деспотовине

Српско царство: Од врхунца моћи Душана Силног до брзог распада

Како је Србија средином XIV века постала најмоћнија сила на Балкану, чије су се границе протезале од Дунава до Коринтског залива? Након што је уз подршку властеле преузео престо од оца, Стефан Урош IV Душан искористио је слабости Византије и удвостручио територију државе, крунисавши се за цара Срба и Грка 1346. године.

Истражите златно доба српске средњовековне државе, доношење чувеног Душановог законика и уздизање српске цркве у ранг патријаршије. Сазнајте зашто је цар Душан један од ретких Немањића који није проглашен за светитеља, какав је био његов однос са папом и суседима, и како је пребрзо изграђено царство, недуго након његове смрти, почело да се распада пред све већом претњом Османлија.

Прочитајте причу о највећем тријумфу и почетку краја српске средњовековне државе.… Read More Српско царство: Од врхунца моћи Душана Силног до брзог распада