„Сврха светог рата није била да уништава, већ да потчињава невернички свет, Дарулхарб. Османлије су утемељиле своју империју ујединивши муслиманску Анадолију и хришћански Балкан под својом управом и, мада је непрестани свети рат био основни принцип овог царства, оно је у исти мах иступало као заштитник православне цркве и милиона православних хришћана. Ислам је хришћанима… Read More Срби под турском влашћу
Већина средњовековних људи је живела на селу и бавила се пољопривредом. „Расути по безбројним селима различитих типова и величина, произвођачи хране били су најбројнији социјални сталеж. Међутим, наша сазнања о животу тих људи у великој су несразмери са њиховим значајем у средњовековном друштву посматраном у целини. Недостатак историјских сведочанстава и скромни археолошки налази дуго су… Read More Живот на селу у оквиру породице у српским земљама средњег века
Срби су се у средњем веку дуго држали своје традиционалне словенске хране, а од 13. и 14. века су уочљиви утицаји са грчког Истока и латинског Запада. Највише се јео хлеб, који се правио од различитих житарица. Као и у другим земљама средњег века, и у Србији су зависни сељаци били дужни да дају владару… Read More Јела и пића Срба у средњем веку
„Облик књиге у средњем веку превасходно је био кодекс, који је сменио најчешћи ранији облик свитак (ротулус). Од материјала на којима се најдуже писало у историји писмености (папирус, пергамент, хартија), средњи век на просторима Балкана обележила су два: пергамент и хартија. На пергаменту се писало све негде до средине 14. столећа, а хартија улази у… Read More Настанак књига у средњовековној Србији
У време формирања државе Немањића, Србија је, изузев приморја, била изузетно неурбанизована земља. Државно средиште се налазило у области Раса, по којем је и Рашка добила име. Последњи Немањић који је столовао у Расу био је Драгутин (1276-1282). Последњих година XIII века српско државно средиште се сели на југ, у област Косова, где ће остати… Read More Грађење и одбрана утврђења Србије
Практичном питању исправљању очигледних непрецизности календара и изједначавању различитих верзија календара дат је црквени значај из политичких разлога, због страха да то води томе да се православци подређују католицима, што би се у крајњем случају манифестовало признавањем поглавара католичке цркве (епископа Рима – папе) за поглавара свих хришћана. „Календари су се рачунали на основу времена… Read More Однос српске и других православних цркава према реформи календара
Нова година је постала државни празник у Србији 1850. године, за време владавине кнеза Александра Карађорђевића. Грегоријански календар је у Србији уведен након формирања југословенске државе. Званично је ступио на снагу 28. јануара (15. по старом) 1919. године. Православне цркве су на нови календар, односно верзију Милутина Миланковића, прешли 1923. године, али не и српска,… Read More Прославе Нове године по јулијанском календару
Зета У време распада српског царства једна од области која се осамосталила била је и Зета, којом су завладали Балшићи, који се у историјским изворима појављују око 1360. године. Зета је природном границом, високим планинама, била одвојена од остатка српске државе. Специфичност ове области били су приморски градови Будва, Бар, Улцињ и Котор, за који… Read More Зета, Босна и Дубровник у средњем веку
Након смрти последњег Немањића (1371) у српским земљама је као главни господар борбом (уз помоћ угарског краља, чији је био вазал) успео да се наметне кнез Лазар Хребељановић, који је ту титулу добио од цара Уроша, коме је био дворанин (служио на двору). За државу његовог времена се користи термин Моравска Србија. Престоница Лазарева био… Read More Србија после Немањића – Лазаревићи и Бранковићи
Након победе код Велбужда (1330) Србија је први пут постала моћнија од Бугарске, али краљ Стефан, познатији као Дечански, то није искористио за освајање територија, него се задовољио да на бугарски престо постави сина своје сестре која је била бугарска царица док је муж није отерао. Незадовољна властела, жељна освајања која би им донела плен,… Read More Настанак и нестанак српског царства
Историјска читанка 