Успон српске краљевине
Владавине краљева Драгутина, Милутина и Стефана Дечанског.… Read More Успон српске краљевине
Владавине краљева Драгутина, Милутина и Стефана Дечанског.… Read More Успон српске краљевине
Син Стефана Немањића, краљ Радослав (1228-1233) је имао византијске принцезе за мајку и жену (ћерка епирског цара). То је утицало на његову крајње провизантијску политику. Чак је и свом имену додао византијско царско презиме Дука. Чак се приближио и Охридској архиепископији, која је била против давања самосталности српској цркви. Од охридског архиепископа је тражио тумачење… Read More Владавине синова првог краља Србије
Родоначелник династије Немањића, најпознатије и најдуговечније српске владарске породице, био је Стефан Немања. Рођен је у Рибници (данашња Подгорица) као четврти, уједно и најмлађи син свога оца Завиде, који је претходно избегао из Рашке због унутрашњих сукоба. Немања је најпре крштен у католичкој цркви, а по доласку у Рашку поново у православној цркви. Био је… Read More Настанак српске краљевине
„Највише и најстрасније говори се баш о ономе о чему се нема шта рећи.“ Стојан Церовић, Излазак из историје, Београд 2004, 13. „Антикизација“ народне и (касније) националне историје омиљено је средство конструкције идентитета. Позивање на моћ и високу културу у прошлости храни национални понос и самопоуздање у временима темељних прелома. До данас се распаљују страсти… Read More Срби пре Немањића
„Ја сам хтео српском народу да изнесем слику: шта му је донела српска револуција, а у исто време да му покажем: шта је имао па изгубио, а шта је могaо добити па није добио у свом државном развитку. Тиме сам хтео да побудим оне људе из народа, који имају обичај да мисле – да промисле… Read More Шта треба тражити у српском ослобођењу и како се то налази?
„Дојучерашњи маргинализовани појединци и групе нашли су се у позицији да управљају и одређују судбину дојучерашњим газдама или политичким противницима.“ Момчило Павловић, За Тита или за краља – Избори за Уставотворну скупштину 11. новембра 1945. године, Београд 2019, 403. Радикалну промену друштвене структуре елите омогућиле су ванредне околности рата, а комунисти су се окористили њима… Read More Југославија постаје комунистичка држава
„На челу нове српске управе налазио се кнез Милош Обреновић, једна од најзанимљивијих фигура новије српске историје. Неписмен сељак, израстао устанком у народног трибуна, Милош је у себи сажео смелост борца за слободу, дволичност турског феудалца и грамзивост скоројевића. Као вођ устанка, он је пуна супротност Kapaђорђy, који упркос суровостима наметнутим приликама и наравима свога… Read More Кнез Милош као оријентални деспот
Од драматичних Великих сеоба под патријарсима, до стварања крваве Војне крајине, Срби су вековима били бедем хришћанске Европе.
Откријте како су изгледале борбе за народне привилегије, зашто је Карловачка митрополија била кључни стуб идентитета и како се кроз веру и мач ковала идеја о српској Војводини.
Сазнајте како је српски народ под туђом круном успео да сачува своје име и изгради темеље модерне културе.… Read More Положај Срба у Хабзбуршкој монархији до краја XVIII века
Немањићи су најдуговечнија српска династија. Моћније суседне државе су утицале на промене на српском престолу. Њих су изазвали и сами Немањићи сукобима око власти.… Read More Немањићи – смене на престолу (породични односи и страни утицаји)
Живот правоверног катара (богумила) био је у потпуности обележен тим контрастом између духовности, као нечег доброг, и телесности, као сталног извора зла. … Read More Богумили (катари)