Откријте живот и мисију Словенских апостола, Ћирила и Методија. Сазнајте како су ова браћа из Солуна, на захтев кнеза Растислава, створила прво словенско писмо и превела богослужбене књиге, борећи се против догме о „три језика“ у Риму. Њихов рад у Великоморавској кнежевини и Панонији поставио је темеље словенској писмености, која се након прогона њихових ученика проширила у Бугарску и на српске земље.… Read More Живот и делатност Ћирила и Методија
Вампир је једина реч из српског језика која је општеприхваћена у свим светским језицима. Порекло саме речи вампир различито се тумачи. Миклошић ју је доводио у везу са турским uber. Лингвисти мисле да је реч упир словенска, и да су је и Турци могли примити од Словена. Код Срба првобитни облик упир замењен је обликом… Read More Вампири у словенској митологији
Већина средњовековних људи је живела на селу и бавила се пољопривредом. „Расути по безбројним селима различитих типова и величина, произвођачи хране били су најбројнији социјални сталеж. Међутим, наша сазнања о животу тих људи у великој су несразмери са њиховим значајем у средњовековном друштву посматраном у целини. Недостатак историјских сведочанстава и скромни археолошки налази дуго су… Read More Живот на селу у оквиру породице у српским земљама средњег века
Срби су се у средњем веку дуго држали своје традиционалне словенске хране, а од 13. и 14. века су уочљиви утицаји са грчког Истока и латинског Запада. Највише се јео хлеб, који се правио од различитих житарица. Као и у другим земљама средњег века, и у Србији су зависни сељаци били дужни да дају владару… Read More Јела и пића Срба у средњем веку
„Облик књиге у средњем веку превасходно је био кодекс, који је сменио најчешћи ранији облик свитак (ротулус). Од материјала на којима се најдуже писало у историји писмености (папирус, пергамент, хартија), средњи век на просторима Балкана обележила су два: пергамент и хартија. На пергаменту се писало све негде до средине 14. столећа, а хартија улази у… Read More Настанак књига у средњовековној Србији
У време формирања државе Немањића, Србија је, изузев приморја, била изузетно неурбанизована земља. Државно средиште се налазило у области Раса, по којем је и Рашка добила име. Последњи Немањић који је столовао у Расу био је Драгутин (1276-1282). Последњих година XIII века српско државно средиште се сели на југ, у област Косова, где ће остати… Read More Грађење и одбрана утврђења Србије
Зета У време распада српског царства једна од области која се осамосталила била је и Зета, којом су завладали Балшићи, који се у историјским изворима појављују око 1360. године. Зета је природном границом, високим планинама, била одвојена од остатка српске државе. Специфичност ове области били су приморски градови Будва, Бар, Улцињ и Котор, за који… Read More Зета, Босна и Дубровник у средњем веку
Након смрти последњег Немањића (1371) у српским земљама је као главни господар борбом (уз помоћ угарског краља, чији је био вазал) успео да се наметне кнез Лазар Хребељановић, који је ту титулу добио од цара Уроша, коме је био дворанин (служио на двору). За државу његовог времена се користи термин Моравска Србија. Престоница Лазарева био… Read More Србија после Немањића – Лазаревићи и Бранковићи
Након победе код Велбужда (1330) Србија је први пут постала моћнија од Бугарске, али краљ Стефан, познатији као Дечански, то није искористио за освајање територија, него се задовољио да на бугарски престо постави сина своје сестре која је била бугарска царица док је муж није отерао. Незадовољна властела, жељна освајања која би им донела плен,… Read More Настанак и нестанак српског царства
Владавине краљева Драгутина, Милутина и Стефана Дечанског.… Read More Успон српске краљевине
Историјска читанка 