Наследници првог краља: Бурне владавине Радослава, Владислава и Уроша I

Шта се дешава када моћна држава падне у руке наследника који више зависе од својих моћних тастова него од сопствене властеле? Период након смрти Стефана Првовенчаног донео је Србији нове изазове кроз владавине његова три сина.

Откријте зашто је провизантијски краљ Радослав изгубио подршку народа и Светог Саве, како је Владислав покушао да спасе земљу ослањајући се на бугарског цара и како се Србија суочила са најездом Монгола. Сазнајте и како је најмлађи брат Урош I, уз помоћ немачких рудара (Саса), покренуо велики привредни успон Србије пре него што га је са престола свргнуо сопствени син.

Прочитајте анализу периода у којем се држава Немањића борила за опстанак између Истока и Запада, дипломатије и мача.… Read More Наследници првог краља: Бурне владавине Радослава, Владислава и Уроша I

Настанак српске краљевине: Успон династије Немањића

Како је Стефан Немања, најмлађи син који је претходно био заточен од стране рођене браће, успео да преузме власт и постави темеље најпознатије српске средњовековне династије?

Истражите буран период у којем се Србија ослобађала византијске доминације и ширила своје границе. Сазнајте како су вешта дипломатија, манастирске задужбине и бракови са страним принцезама обликовали будућност државе. Пратите драматичан сукоб браће Вукана и Стефана Првовенчаног око престола, који се завршио помирењем над очевим моштима захваљујући Светом Сави, крунисањем 1217. и стицањем црквене аутокефалности 1219. године.

Прочитајте причу о политичким интригама, ратовима и духовном уздизању које је Србију уздигло у ранг краљевине.… Read More Настанак српске краљевине: Успон династије Немањића

Срби пре Немањића: Од мистерије сеоба до првих држава на Балкану

Ко су били Срби пре него што су на историјску сцену ступили Немањићи? Зароните у дубоки и често недовољно познати рани средњи век, од велике сеобе Словена у VI и VII веку до формирања првих склавинија на простору Балкана.

Откријте шта о досељавању Словена бележи цар Константин VII Порфирогенит у свом контроверзном „Спису о народима“ и како су изгледали први сусрети са Византијом и староседеоцима. Сазнајте више о најстаријим српским државама: Рашкој, Дукљи, Травунији, Захумљу и Паганији, и пратите успон првих владарских династија Властимировића и Вукановића.

Прочитајте како су постављени темељи за настанак моћне средњовековне Србије… Read More Срби пре Немањића: Од мистерије сеоба до првих држава на Балкану

Хрвати, Албанци и Румуни у средњем веку

Хрвати и Срби су се доселили на Балканско полуострво почетком 7. века, где су Хрвати живели између Византије и Франачке, под утицајем Католичке цркве. Хрватска је постала краљевина 925. године под краљем Томиславом, али је историја самосталне краљевине окончана 1102. године освајањем од стране Мађара (Угарске). 🇭🇷

Албанци се сматрају једном од најстаријих етничких група на Балкану, вероватно потомци Илира или Трачана, а први пут се помињу у писаним изворима у 11. веку (као Арванити или Арбереши). На простору Албаније смењивале су се византијска и бугарска власт, уз повремена освајања Срба. Национални херој Ђорђе Кастриот Скендербег подигао је устанак 1443. године, вратио се хришћанству и водио четврт века дугу борбу против Османлија, у савезу са угарским војсковођом Јаношем Хуњадијем. 🇦🇱

У исто време, формирале су се и румунске кнежевине Влашка и Молдавија (оснивање кнежевина се помиње само у наслову дела текста) чији су владари, попут Јаноша Хуњадија, имали кључну улогу у антиосманској борби на Балкану.… Read More Хрвати, Албанци и Румуни у средњем веку

Како је Византија добила име

Откријте невероватну чињеницу: Византија НИЈЕ био назив државе док је постојала! За време свог хиљадугодишњег постојања, становници Источног римског царства су себе називали Ромејима (Римљанима), а престоница им је био Константинопољ (Цариград), саграђен на месту античке грчке колоније Византион. Сазнајте како је име „Византија“ у употребу увео немачки историчар Хијероним Волф у 16. веку, дуго након пада Царства. Овај покушај је популаризовао француски краљ Луј XIV у 17. веку, чиме је за Источни Рим, који је представљао јединствен спој грчке културе, римског права и хришћанства, дефинитивно установљено име које данас користимо.… Read More Како је Византија добила име

Шах као одраз средњовековног друштва

Откријте како је игра шах, настала у Индији (око 6. века) и пренета у Европу преко Арабљана (преко Шпаније), постала савршен модел феудалног друштва. Сазнајте како су се изворне индијске и арапске фигуре прилагодиле европској хијерархији.… Read More Шах као одраз средњовековног друштва

Однос према раду и богатству у средњем веку

„Средњовековље је од самог почетка одредило свој однос према раду и богатству, који је био сасвим различит од односа какав је постојао у свету антике. (…) Хришћанство, које је прокламовало принцип „ко неће да ради, да и не једе“ (II Посланица апостола Павла Солуњанима, 3, 10) радикално раскида с тим ставовима антике. У друштву ситних… Read More Однос према раду и богатству у средњем веку

Успон градова и друштвене промене у развијеном средњем веку

Узроци опадања трговине у раном средњем веку До опадања размене дошло је услед варварских најезди. Путеви више нису били безбедни. Средоземним морем су углавном загосподарили муслимани. Византија и Венеција су трговале Јадранским морем. Путовања нису била безбедна и због присутности разбојника. Копнени тргoвачки путеви речним долинама нису били безбедни, јер су феудалци кроз чије земље… Read More Успон градова и друштвене промене у развијеном средњем веку

Средњовековна црква: моћ, раскол и власт изнад царева

Црква је у средњем веку била једина универзална сила, нудећи утеху у мрачним временима.
Али како је Папа прерастао у политичког владара изнад царева? Како је Црква постала феудални господар? Откријте како су се преплитали духовна власт и политичке амбиције, што је довело до Великог раскола 1054. године, сукоба са царевима и мрачног доба Инквизиције.
Прочитајте и схватите како је једна институција обликовала судбину целе Западне Европе.… Read More Средњовековна црква: моћ, раскол и власт изнад царева

Франачка

Откријте како су Франци изградили темеље модерне Европе! Сазнајте како су династије Меровинга и Каролинга створиле савез државе и цркве, те како је Карло Велики (768–814) проширио царство од Атлантика до Паноније, зауставивши продор Арабљана и Словена. Истражите како је његовим крунисањем 800. године установљено друго царство на Западу и како је Верденски споразум 843. године поделио Франачку, дајући обрисе будуће Француске и Немачке.… Read More Франачка