Владавине синова првог краља Србије

Син Стефана Немањића, краљ Радослав (1228-1233) је имао византијске принцезе за мајку и жену (ћерка епирског цара). То је утицало на његову крајње провизантијску политику. Чак је и свом имену додао византијско царско презиме Дука. Чак се приближио и Охридској архиепископији, која је била против давања самосталности српској цркви. Од охридског архиепископа је тражио тумачење… Read More Владавине синова првог краља Србије

Настанак српске краљевине

Родоначелник династије Немањића, најпознатије и најдуговечније српске владарске породице, био је Стефан Немања. Рођен је у Рибници (данашња Подгорица) као четврти, уједно и најмлађи син свога оца Завиде, који је претходно избегао из Рашке због унутрашњих сукоба. Немања је најпре крштен у католичкој цркви, а по доласку у Рашку поново у православној цркви. Био је… Read More Настанак српске краљевине

Срби пре Немањића

„Највише и најстрасније говори се баш о ономе о чему се нема шта рећи.“ Стојан Церовић, Излазак из историје, Београд 2004, 13. „Антикизација“ народне и (касније) националне историје омиљено је средство конструкције идентитета. Позивање на моћ и високу културу у прошлости храни национални понос и самопоуздање у временима темељних прелома. До данас се распаљују страсти… Read More Срби пре Немањића

Хрвати, Албанци и Румуни у средњем веку

Хрвати и Срби су се доселили на Балканско полуострво почетком 7. века, где су Хрвати живели између Византије и Франачке, под утицајем Католичке цркве. Хрватска је постала краљевина 925. године под краљем Томиславом, али је историја самосталне краљевине окончана 1102. године освајањем од стране Мађара (Угарске). 🇭🇷

Албанци се сматрају једном од најстаријих етничких група на Балкану, вероватно потомци Илира или Трачана, а први пут се помињу у писаним изворима у 11. веку (као Арванити или Арбереши). На простору Албаније смењивале су се византијска и бугарска власт, уз повремена освајања Срба. Национални херој Ђорђе Кастриот Скендербег подигао је устанак 1443. године, вратио се хришћанству и водио четврт века дугу борбу против Османлија, у савезу са угарским војсковођом Јаношем Хуњадијем. 🇦🇱

У исто време, формирале су се и румунске кнежевине Влашка и Молдавија (оснивање кнежевина се помиње само у наслову дела текста) чији су владари, попут Јаноша Хуњадија, имали кључну улогу у антиосманској борби на Балкану.… Read More Хрвати, Албанци и Румуни у средњем веку

Како је Византија добила име

Откријте невероватну чињеницу: Византија НИЈЕ био назив државе док је постојала! За време свог хиљадугодишњег постојања, становници Источног римског царства су себе називали Ромејима (Римљанима), а престоница им је био Константинопољ (Цариград), саграђен на месту античке грчке колоније Византион. Сазнајте како је име „Византија“ у употребу увео немачки историчар Хијероним Волф у 16. веку, дуго након пада Царства. Овај покушај је популаризовао француски краљ Луј XIV у 17. веку, чиме је за Источни Рим, који је представљао јединствен спој грчке културе, римског права и хришћанства, дефинитивно установљено име које данас користимо.… Read More Како је Византија добила име

Шах као одраз средњовековног друштва

Откријте како је игра шах, настала у Индији (око 6. века) и пренета у Европу преко Арабљана (преко Шпаније), постала савршен модел феудалног друштва. Сазнајте како су се изворне индијске и арапске фигуре прилагодиле европској хијерархији.… Read More Шах као одраз средњовековног друштва

Однос према раду и богатству у средњем веку

„Средњовековље је од самог почетка одредило свој однос према раду и богатству, који је био сасвим различит од односа какав је постојао у свету антике. (…) Хришћанство, које је прокламовало принцип „ко неће да ради, да и не једе“ (II Посланица апостола Павла Солуњанима, 3, 10) радикално раскида с тим ставовима антике. У друштву ситних… Read More Однос према раду и богатству у средњем веку

Успон градова и друштвене промене у развијеном средњем веку

Узроци опадања трговине у раном средњем веку До опадања размене дошло је услед варварских најезди. Путеви више нису били безбедни. Средоземним морем су углавном загосподарили муслимани. Византија и Венеција су трговале Јадранским морем. Путовања нису била безбедна и због присутности разбојника. Копнени тргoвачки путеви речним долинама нису били безбедни, јер су феудалци кроз чије земље… Read More Успон градова и друштвене промене у развијеном средњем веку

Средњовековна црква: моћ, раскол и власт изнад царева

Црква је у средњем веку била једина универзална сила, нудећи утеху у мрачним временима.
Али како је Папа прерастао у политичког владара изнад царева? Како је Црква постала феудални господар? Откријте како су се преплитали духовна власт и политичке амбиције, што је довело до Великог раскола 1054. године, сукоба са царевима и мрачног доба Инквизиције.
Прочитајте и схватите како је једна институција обликовала судбину целе Западне Европе.… Read More Средњовековна црква: моћ, раскол и власт изнад царева

Франачка

Откријте како су Франци изградили темеље модерне Европе! Сазнајте како су династије Меровинга и Каролинга створиле савез државе и цркве, те како је Карло Велики (768–814) проширио царство од Атлантика до Паноније, зауставивши продор Арабљана и Словена. Истражите како је његовим крунисањем 800. године установљено друго царство на Западу и како је Верденски споразум 843. године поделио Франачку, дајући обрисе будуће Француске и Немачке.… Read More Франачка