Кад је био XIX век? Календар и периодизација „У многим деловима света почетак новог „века“ 1801. или 1800. године наступио је неприметно. У званичној Француској нису показивали интересовање за то, будући да су 1792. почели да броје године почевши од оснивања Републике (1793. = година II), а 1793, су увели произвољан нов временски поредак ког… Read More Време и простор деветнаестог века
„Када су у питању извори, ниједан историчар који се бави Европом из времена Француске револуције, Наполеона и рестаурације, нема разлога да се жали на посебне тешкоће, нити да себи приписује изузетне предности. Можда ће понекад завидети истраживачу средњег века, јер може да се усредсреди на сразмерно мали број докумената. Понекад ће можда пожелети да, попут… Read More Развој јавног памћења у деветнаестом веку
„Баш у време када се Србија спремала на устанак, по Европи је брујала вест да је Наполеон успоставио монархију и да је и самог папу у својој моћи понизио тако што је одбио сценарио церемонијал-мајстора и одбио да круну прими из руке светог оца. Ставивши је самом себи на главу, изговорио је ону чувену реченицу:… Read More Карађорђе и Наполеон
Током 30-их и 40-их година 19. века, под утицајем буђења националне свести у Европи и панславизма из Чешке, међу јужнословенским народима под влашћу хабзбуршке династије у Аустријском царству и Мађарском краљевству јавио се Илирски покрет, који је био претеча југословенства. Био је израженији међу Хрватима, па и Словенцима, него Србима. Дошло је до уједначавања хрватског… Read More Илирски покрет
Рига од Фере и Хетерија Почетком 19. века међу Грцима се све израженија будила национална свест и појачавало огорчење турском влашћу. Творац једног од првих планова за организовање општег устанка био је Ригас Велестинлис (међу Србима познатији као Рига од Фере), хеленизовани Влах из Тесалије (града Фере). Ступио је у службу фанариотских кнезова Влашке и… Read More Ослобођење и уједињење Грка
У оквиру Хабзбуршке монархије Трансилванија је била део Мађарске, али под влашћу цара. Током револуционарне 1848/49. године Мађари су прогласили уједињење са Трансилванијом, коју називају Ердељ. Пошто Мађари нису намеравали да Румунима дају национална права, Румуни су се, попут Срба, окренули сарадњи са двором у Бечу, против Мађара. „Тако су трансилванијски Румуни, слично Србима даље… Read More Трансилванија
Порекло „Румуни су потомци првобитног дачког народа, с додатком романске [римске], словенске и, у много мањој мери, татарске крви. Тај народ насељава доње Подунавље с обе стране Трансилванских Алпа [Карпата]. „Цисалпински“ Румуни [са „ове“ стране Карпата] живе у политичким јединицама Молдавији, Влашкој, Буковини и Бесарабији, док „трансалпински“ [са „оне“ стране Карпата] Румуни настањују Трансилванију и… Read More Стварање Румуније
„Срби у Јужној Угарској били су најпросвећенији и финансијски најјачи део српског народа, нарочито до средине XIX века. Живот Срба у Хабзбуршком царству много је зависио од тренутних односа између два центра царства – Беча и Пеште. Попуштањем и обостраним компромисом, Мађари и Немци су 1867. постигли споразум. После овог споразума Србима је било знатно… Read More Настанак Војводине – Срби под Хабзбурзима у 19. веку
Аутомобили Први аутомобил у Београд је стигао 3. априла 1903. године. „Увезао га је Бошко Радуловић. Био је марке „неселдорф“. Са аутомобилом је стигао и шофер Аустријанац. Остао је у Београду 45 дана и обучио за вожњу аутомобилом првог Србина шофера Сретена Костића, кога је познавао цео тадашњи Београд. У његовим познијим годинама сви су… Read More Увођење јавног градског превоза у Београду и још понешто о саобраћају у главном граду
Историјска читанка 