У Другом светском рату, Румунија је прошла пут од територијалног губитника, преко кључног савезника Нацистичке Немачке на Источном фронту, до промене стране и на крају, пада под совјетски утицај.… Read More Румунија у Другом светском рату
Први избори у Југославији после Другог светског рата одржани су за Уставотворну скупштину 11. новембра 1945. године. Њихов значај је био у томе што је требало да потврде народну подршку комунистима, који су власт преузели још у рату и тиме још једном потврде и озаконе све промене настале у Југославији током рата. Нова власт се… Read More Избори за Уставотворну скупштину 1945. године, после којих је Југославија постала република
Народни фронт У прелазном периоду завршних месеци Другог светског рата, Комунистичка партија Југославије (КПЈ) се руководила политиком Народног фронта (НФ), формулисаном у Москви још 1935. године, која је подразумевала сарадњу са свим демократским снагама против у Европи нарастајућег фашизма, која је примењена и у Шпанском грађанском рату. У југословенском случају требало је потврдити легитимитет (већинску… Read More Народни фронт – затирање политичког плурализма у Југославији
Никола Тесла, Михајло Пупин и Милутин Миланковић су вероватно најзначајнији српски научници. Нико од њих није рођен у Србији, него у тадашњој Аустроугарској. Тесла је рођен у Лици, Миланковић у Славонији, а Пупин у Банату. Тесла и Миланковић на простору данашње Хрватске, а Пупин на простору данашње Војводине. Сва тројица су рођени на селу. Тесла… Read More Тесла, Пупин и Миланковић – сличности и разлике
Румунија је независност стекла 1878. године. Од 1866. године њоме је владао краљ који је био Немац, из породице Хоенцолерн, која је владала и Немачким царством. Попут српског краља Милана Обреновића, румунски краљ Карол је 1878. године, након разочарања у савезницу Русију, после Санстефанског мира (којим је створена велика Бугарска), склопио тајни савез са Аустроугарском,… Read More Премишљања Румунијe око учешћа у Првом светском рату
„Муњевити рат у Краљевини Југославији априла 1941. није донео само слом једне државе, већ је срушио и читав један свет. Институције су уништене, војска распуштена, краљ и влада су фактички протерани, црквени поглавари ухапшени, а политичке организације угашене. Читаво једно друштво, које је израстало током две деценије у оквирима државе која је 1918. била политички… Read More Пакт и рат – немачко заузимање Југославије 1941. године
Промењивост граница представља историјску категорију која показује да су границе држава, посебно у Централној Европи и на Балкану, биле изузетно флуидне кроз историју. Посматрајући Европу у различитим вековима, јасно је да су политички ентитети стално настајали и нестајали. 📜
🌍 Примери у Европи:
Да је Европљанин 1900. године могао да види карту континента 2000. године, био би шокиран. Обновиле су се раније независне државе попут Пољске и Ирске, али су настале и „нове креације“ које нису имале никакво значење раније, попут Словачке (која је била висораван у Мађарској) и Македоније (која је била део Османског царства).
Истовремено, нестала су средњовековна упоришта попут Грофовије Горушке или Војводства Тешин, које је данас готово немогуће лоцирати унутар модерних граница.
Улога државе и национални идентитет: Промена граница најчешће је директна последица политике и војних сукоба, а има огроман утицај на национални идентитет. Границе су увек подложне променама, чинећи географију и власништво над територијама „отвореним за све претенденте, ничијим“.
📌 Веза са топонимима: Овај феномен је директно повезан са питањем топонима (имена места), јер промена граница често води до промене имена градова како би се успоставила доминација и обележио нови национални идентитет на датој територији.… Read More Промењивост граница као историјска категорија
Именовање градова је одувек било кључно оруђе за успостављање доминације над неким регионом, чинећи питање топонима (имена места) суштинским елементом националног идентитета и политичких аспирација. 🗺️
🗣️ Примери на Балкану и у Европи:
Клуж-Напока (Румунија): Назив Клуж је румунски, док је додавање Напока (име старог римског града) 1970-их био политички потез. Исти град се на немачком зове Клаузенбург, а на мађарском Kolozsvár. Коришћење мађарског назива може се посматрати као иредентистичка провокација.
Братислава (Словачка): Град, који је раније био крунисански центар мађарских краљева (Pozsony) и на немачком познат као (Preßburg), добио је 1919. године измишљено словенско име Братислава, након што су га заузели Чеси и Словаци. Тиме је престао да буде немачки или мађарски.
Чешка Република: Очигледна алтернатива за назив државе, Бохемија и Моравска, није могућа јер је име обешчашћено нацистичком употребом током Другог светског рата.
Имена места могу имати различите политичке тежине, користећи историју да би се успоставила нова доминација или изразила носталгија за прошлим временима.… Read More Имена места као питање националног идентитета
Баскија „Баскија, регион на северу Шпаније, одувек је била мета Франковог гнева – делом због поистовећивања са републиканским циљевима током Шпанског грађанског рата, делом због дугогодишњег захтева Баскијаца за признањем њихове различитости, што је било у супротности са свим темељним централистичким поривима самопроглашених чувара државе из редова шпанских официра. Све што је било имало баскијско… Read More ЕТА и ИРА – националистички тероризам у Европи
Након невиђених разарања у Совјетском Савезу, Црвена армија је 1945. године извршила осветнички продор у Средњу Европу.
Уласком у Немачку и друге земље, војници су, шокирани контрастом између разорене домовине и богате Немачке, уз прећутну сагласност команде, пљачкали и силовали цивилно становништво.
Овај војни продор није донео само ослобођење од нацизма, већ и нову окупацију: Стаљин је искористио војну контролу за успостављање комунистичких режима у Источној Европи, што је директно довело до поделе света и почетка Хладног рата.… Read More Осветнички поход Црвене армије на Немачку
Историјска читанка 