Етничка чишћења као наслеђе Другог светског рата

Наследник Другог светског рата није био само мир, већ и невиђено етничко чишћење. У годинама након 1945. милиони људи су масовно протерани широм Европе.

Највеће жртве ових депортација, које су често биле осветничког карактера, били су Немци (протерани из Пољске, Чехословачке, Југославије и др.), али и Италијани, Пољаци и Украјинци.

Ова насилна пресељења, формално подржана Потсдамским споразумом, трајно су променила демографску мапу континента и елиминисала вековне дијаспоре, стварајући етнички хомогеније националне државе… Read More Етничка чишћења као наслеђе Другог светског рата

Наслеђе Другог светског рата

Апсолутно. Ево једног веома кратког и привлачног извода, који наглашава размере трагедије и трансформације.

6. Наслеђе Другог светског рата
Други светски рат био је тотални рат који је уништио Европу, оставивши за собом невиђене последице.

Са процењених 36,5 милиона мртвих Европљана (од којих више од половине чине цивили) и милионима прогнаних и изгладнелог становништва, континент је био слика крајњег јада. Огромна разарања градова (нпр. Варшава, Дрезден, Минск) и инфраструктуре захтевала су брзу обнову.

Овај сукоб, који је укључивао и страхоте Холокауста, дефинисао је нови светски поредак, поделио Европу и довео до стварања двају блокова – наговештавајући скори почетак Хладног рата.… Read More Наслеђе Другог светског рата

Фудбалски рат

Да ли фудбалска утакмица може да изазове рат? Сазнајте невероватну причу о ‘Фудбалском рату’ из 1969. године, када су страсти на трибинама између Ел Салвадора и Хондураса упалиле фитиљ оружаног сукоба. Откријте како је спортски ривалитет послужио као окидач за крвави обрачун због земље и миграната, који је за само пет дана однео хиљаде живота.… Read More Фудбалски рат

Државе либералне демократије у периоду између светских ратова

Државе либералне демократије, првенствено Велика Британија, Француска и Сједињене Америчке Државе (САД), биле су победнице Првог светског рата и представљале су алтернативу ширењу тоталитарних идеологија. Међутим, упркос победи, и ове државе су се суочавале са значајним унутрашњим проблемима. 🏛️… Read More Државе либералне демократије у периоду између светских ратова

Лига/Друштво народа

Лига народа (Друштво народа) је била прва велика међународна организација, претеча Уједињених нација (УН), основана на иницијативу америчког председника Вудроа Вилсона на Париској мировној конференцији 1919. године. Формално је почела са радом 10. јануара 1920. године, са седиштем у Женеви. 🕊️

🎯 Циљеви Лиге су били: одржавање мира и безбедности кроз колективну безбедност, развој сарадње међу народима, разoружање и решавање спорова путем дипломатије и преговора.

Организација: Лига је имала три главна тела:

Скупштину (где је свака чланица имала један глас).

Савет (са сталним и несталним чланицама).

Секретаријат.

❌ Неуспеси и Распад: Лига је изгубила кредибилитет јер није успела да спречи агресију великих сила током 1930-их (нпр. јапанска инвазија Манџурије, италијанска окупација Абисиније). Њена слабост лежала је у томе што није била спремна да користи војну силу и што Сједињене Државе никада нису постале чланица. Након избијања Другог светског рата, Лига је фактички престала да функционише.

Замена: Лига народа је формално укинута 8. априла 1946. године и наслеђена је новом, ефикаснијом, међународном организацијом – Уједињеним нацијама (УН).… Read More Лига/Друштво народа

Румунија у међуратном периоду

Румунија је из Првог светског рата изашла као један од највећих победника, удвостручивши своју територију и становништво припајањем Трансилваније, Буковине, делова Баната и Бесарабије. Тако је створена Велика Румунија. Међутим, новонастала држава суочила се с проблемима интеграције огромних нових територија, великим уделом националних мањина (28%) и наглим преласком из парламентарне монархије у ауторитарни систем.… Read More Румунија у међуратном периоду

Бугарска у међуратном периоду

Бугарска је из Првог светског рата изашла као поражена сила, а Нејским мировним уговором (1919) изгубила је излаз на Егејско море и морала је да укине обавезну војну службу. Након абдикације краља Фердинанда, његов син Борис III дошао је на престо. Политички живот био је обележен радикалним аграрним реформама, политичким насиљем и накнадним преласком у краљевску диктатуру.… Read More Бугарска у међуратном периоду

Грчка у међуратном периоду

Пораз Грчке у Малој Азији и слом „Велике идеје“ 1922. године довели су до политичког преокрета: краљ је збачен, а на референдуму 1924. године проглашена је република. Кључни догађај била је и насилна размена становништва са Турском, којом је Грчка примила преко милион избеглица (на постојећих 5 милиона становника). Унутрашња политика је била изузетно нестабилна, обележена честим променама влада и сукобима између ројалиста и венизелиста (републиканаца).… Read More Грчка у међуратном периоду

Ослобођење и уједињење Грка

Рига од Фере и Хетерија Почетком 19. века међу Грцима се све израженија будила национална свест и појачавало огорчење турском влашћу. Творац једног од првих планова за организовање општег устанка био је Ригас Велестинлис (међу Србима познатији као Рига од Фере), хеленизовани Влах из Тесалије (града Фере). Ступио је у службу фанариотских кнезова Влашке и… Read More Ослобођење и уједињење Грка

Страдање и оживљавање Србије у Првом светском рату

Откријте како је исцрпљена Србија ушла у Први светски рат 1914. године и постигла прве савезничке победе против Аустроугарске у биткама на **Церу** (командовао Степа Степановић) и **Колубари** (командовао Живојин Мишић), одбивши два напада. Истражите како је, упркос овим победама, Србија 1915. године окупирана од стране Централних сила (Аустроугарска, Немачка и Бугарска). Сазнајте више о **Нишкој декларацији** (1914) и ратном циљу **уједињења Срба, Хрвата и Словенаца**, као и о страшном страдању – губитку око **1,25 милиона људи** (трећина становништва). На крају, откријте како је војска, након повлачења и опоравка, допринела коначној победи савезника и остварењу циља стварања нове државе.… Read More Страдање и оживљавање Србије у Првом светском рату