Кнежевина Србија
- Српска револуција – борба за ослобођење устанцима и настанак модерне српске државе
- Прва владавина Обреновића
- Доба Уставобранитеља – изградња модерне српске државе
- Повратак Обреновића – друга владавина Милоша и Михаила
- Међународно признање независности Србије
„Србија је такву своју улогу доказивала кроз цео ХІХ и почетак ХХ века, стварајући историју за коју је један савременик њених највиших узлета написао како је била толико чудна да је тешко замислити да ју је проживео било који други народ. Као потврду реченог навео је задивљујући „регистар догађаја“ од Првог српског устанка до стицања државне независности, истакавши да су се ређали „филмском брзином“: Карађорђев устанак из 1804, слом устанка и пад Србије 1813, Други српски устанак под вођством Милоша Обреновића 1815, убиство Карађорђево 1817, хатишериф о аутономији 1830, Милетина буна и Сретењски устав из 1835, тзв. Турски устав из 1838, повлачење кнеза Милоша и прва влада кнеза Михаила 1839, Вучићева буна, бекство кнеза Михаила из Србије и долазак на престо кнеза Александра Карађорђевића 1842, револуција у Мађарској 1848, Тенкина завера 1857, Светоандрејска скупштина, свргнуће кнеза Александра и повратак на престо Милоша Обреновића 1858, његова смрт и друга влада кнеза Михаила 1860, предаја градова 1867, атентат на кнеза Михаила и долазак Милана Обреновића 1868, „први несрећни рат с Турском 1876 и други срећнији који се завршује независношћу 1878„. Сви заједно, наведени догађаји сведочили су да је то био период „мучног порађања државе и уставног поретка, претешких искушења кроз која је прошло организовање народног живота“.
Мира Радојевић, Српски народ и југословенска краљевина 1918-1941, I том, 36-37.
„Послије ХІХ вијека, у којем је српски народ обновио своју националну државу, стекао независност и међународно признање, а затим добио и првог краља послије средњег вијека, на почетку ХХ вијека дочекао је слом османске власти, значајно проширење државне територије у балканским ратовима и, коначно, Велики рат, у којем је доживио језива страдања и окупацију државне територије.“
Милан Гулић, Југословенска држава 1918-2006, Београд 2023, 9.
Краљевина Србија
- Владавина првог српског краља после Немањића
- Крај династије Обреновић – нестабилна владавина краља Александра Обреновића
- Са новом династијом у нови век и нове поделе
- Између Истока и Запада – спољна политика краљевине Србије и настанак балканских држава
„Бивше британске колоније прве су се успешно избориле за независност, људска права и републикански Устав. Само се у САД република као облик државног уређења трајно успоставила, док је у Европи још увек владала рестаурација. Зашто не би федеративно решење било модел и за југоисточну Европу? Ниједан од националних покрета у југоисточној Европи није, према томе, био једнодимензионално усмерен само на остварење сопствене националне државе, већ су догађаји у разним земљама посматрани у међусобној зависности и као корак ка остварењу светског мира. Тако је српски либерал Владимир Јовановић уздизао нацију као прелазну етапу ка приближавању светском братству, а Румун Јон Братиану као неопходни предуслов општег развоја човечанства. Међутим, није се тежило ка интернационализму комунистичког типа, већ заједници демократских националних држава.“
Мари-Жанин Чалић, Југоисточна Европа: Глобална историја региона, Београд 2021, 290-291.
Историјска читанка 