Краљ Драгутин: Да ли је пад са коња заиста значио крај његове владавине?

Шта се заиста догодило након чувеног Дежевског сабора 1282. године, када је краљ Драгутин предао врховну власт свом млађем брату Милутину? Иако се често мисли да се тада потпуно повукао из политике, историја нам говори другачије.
У новом тексту, студенткиња историје Андреа Бугарић разбија мит о Драгутиновој апсолутној абдикацији. Сазнајте како је он, задржавши краљевску титулу, постао моћни „сремски краљ” и погранични господар који је балансирао између Србије, Угарске и Босне. Откријте како је Београд тада по први пут дошао под српску управу и зашто је нерешено питање наследства довело до оштрих оружаних сукоба између рођене браће.
Прочитајте анализу која баца потпуно ново светло на политички утицај и живот једног од најинтригантнијих владара из династије Немањића.… Read More Краљ Драгутин: Да ли је пад са коња заиста значио крај његове владавине?

Обнова парламентаризма у Србији и први велики протести опозиције (1990-1992)

„Парламентарни избори у Србији током деведесeтих година имали су неколико заједничких карактеристика које су значајно утицале на њихов коначни исход. Све изборне утакмице су се одвијале у условима веома оштрих политичких конфликата, и то како спољних (односи Србије са суседима и другим међународним субјектима), тако и унутрашњих (однос власти и опозиције). Централна тема око које… Read More Обнова парламентаризма у Србији и први велики протести опозиције (1990-1992)

Античка прошлост Балкана између Дунава и Јадрана

Предримско доба Римско царство на Балкану „Римљани су освојили највећи део Балкана, али га нису населили, изузев дуж јадранске обале и Дунава.“ Стеван Павловић, Историја Балкана, Београд 2001, 6. На Балкану су Римљани затекли Илире (од Јадрана до Мораве, на простору Југославије и Албаније), Келте (око Саве и Дунава), Трачане (источно и јужно од Мораве,… Read More Античка прошлост Балкана између Дунава и Јадрана

„Првокласна спортска сензација“ као „највећи датум у историји нашег фудбала“

Мај 1939. године остао је урезан у аналима као тренутак највећег тријумфа предратног југословенског фудбала. Како је наша репрезентација успела да победи моћну Енглеску резултатом 2:1 и изазове незапамћено славље на улицама Београда?
Откријте све о утакмицама које су тадашњи медији прогласили „највећим датумом у нашој фудбалској историји“.

Истражите детаље окршаја са „учитељима фудбала“ и актуелним светским првацима – Италијанима, и осетите атмосферу са препуних стадиона у предвечерје Другог светског рата.

Сазнајте зашто су ове победе постале симбол снаге и поноса једне фудбалске генерације.… Read More „Првокласна спортска сензација“ као „највећи датум у историји нашег фудбала“

Велика награда Београда 1939. године

Септембар 1939. године: док је свет са стрепњом ишчекивао почетак Другог светског рата, улицама око Калемегдана одзвањала је грмљавина мотора. Била је то једина „Гранд При“ трка одржана током ратних операција, догађај који је окупио светску возачку елиту и више десетина хиљада одушевљених гледалаца.

Сазнајте како је Београд постао центар светског аутомобилизма, ко су били неустрашиви „краљеви брзине“ попут Тација Нуволарија и Хермана Ланга, и како се домаћи возач Бошко Миленковић супротставио моћним немачким машинама. Откријте причу о највећем спортском спектаклу у историји предратног Београда, одржаном у тренутку када је историја неповратно мењала свој ток.

Прочитајте све о брзинама већим од 200 km/h на калдрми око Калемегдана и трци која је ушла у легенду.… Read More Велика награда Београда 1939. године

Увођење јавног градског превоза у Београду и још понешто о саобраћају у главном граду

Аутомобили Први аутомобил у Београд је стигао 3. априла 1903. године. „Увезао га је Бошко Радуловић. Био је марке „неселдорф“. Са аутомобилом је стигао и шофер Аустријанац. Остао је у Београду 45 дана и обучио за вожњу аутомобилом првог Србина шофера Сретена Костића, кога је познавао цео тадашњи Београд. У његовим познијим годинама сви су… Read More Увођење јавног градског превоза у Београду и још понешто о саобраћају у главном граду

Изградња Београда у аутономној Србији

Када је Србија и формално стекла аутономију крајем треће деценије 19. века, кнез Милош је отпочео са изградњом у Београду, како би тај привредно најзначајнији град у аутономној Србији (због трговине између запада и истока) постао српска престоница. Најпре је изграђена грађевина и данас позната по првобитном називу „Конак кнегиње Љубице“ у којој су касније,… Read More Изградња Београда у аутономној Србији

Рушење у Савамали по налогу владара

Љут и нестрпљив, кнез посла своје момке да „помогну“ Савамалцима у рушењу њихових кућа. Песницама и петама сруше момци за неколико сати све ове страћаре. У подне су се у Савамали налазиле само гомиле крша и трулежи. … Read More Рушење у Савамали по налогу владара

Београд – главни град на граници

„Београдско утврђење градили су још стари Римљани у І столећу после Христа, да би га наставили Византинци подижући свој кастел, а затим и наш деспот Стефан Лазаревић почетком XV века, проглашавајући Београд за свој стони град. Најзад, саму тврђаву и њене бедеме сазидали су већином Аустријанци у XVII и XVIII веку, а мање Турци. Калемегдански… Read More Београд – главни град на граници