Обнова парламентаризма у Србији и први велики протести опозиције (1990-1992)

„Парламентарни избори у Србији током деведесeтих година имали су неколико заједничких карактеристика које су значајно утицале на њихов коначни исход. Све изборне утакмице су се одвијале у условима веома оштрих политичких конфликата, и то како спољних (односи Србије са суседима и другим међународним субјектима), тако и унутрашњих (однос власти и опозиције). Централна тема око које… Read More Обнова парламентаризма у Србији и први велики протести опозиције (1990-1992)

„Првокласна спортска сензација“ као „највећи датум у историји нашег фудбала“

„Осмог јула 1930, у сред светске привредне кризе, југословенски фудбалски тим искрцао се у Монтевидеу, после тронедељне пловидбе на броду „Флорида“. Претходне године светски фудбалски савез ФИФА одлучио је да организује светско првенство на сваке четири године. После дугог натезања, избор је пао на Уругвај да буде земља домаћин. Међу разочараним Европљанима, само четири државе… Read More „Првокласна спортска сензација“ као „највећи датум у историји нашег фудбала“

Велика награда Београда 1939. године

„Кад је творац првога аутомобила на свету монтирао бензински мотор на свој фијакер и, труцкајући се, провозао улицама свога града, његови суграђани су га прогласили лудим, а стручњаци су енергично изјавили да та смешна колица не могу развити већу брзину од 30 километара на сат. Најпознатији научници слагали су се у томе да човек не… Read More Велика награда Београда 1939. године

Увођење јавног градског превоза у Београду и још понешто о саобраћају у главном граду

Аутомобили Први аутомобил у Београд је стигао 3. априла 1903. године. „Увезао га је Бошко Радуловић. Био је марке „неселдорф“. Са аутомобилом је стигао и шофер Аустријанац. Остао је у Београду 45 дана и обучио за вожњу аутомобилом првог Србина шофера Сретена Костића, кога је познавао цео тадашњи Београд. У његовим познијим годинама сви су… Read More Увођење јавног градског превоза у Београду и још понешто о саобраћају у главном граду

Изградња Београда у аутономној Србији

Када је Србија и формално стекла аутономију крајем треће деценије 19. века, кнез Милош је отпочео са изградњом у Београду, како би тај привредно најзначајнији град у аутономној Србији (због трговине између запада и истока) постао српска престоница. Најпре је изграђена грађевина и данас позната по првобитном називу „Конак кнегиње Љубице“ у којој су касније,… Read More Изградња Београда у аутономној Србији

Рушење у Савамали по налогу владара

Љут и нестрпљив, кнез посла своје момке да „помогну“ Савамалцима у рушењу њихових кућа. Песницама и петама сруше момци за неколико сати све ове страћаре. У подне су се у Савамали налазиле само гомиле крша и трулежи. … Read More Рушење у Савамали по налогу владара

Београд – главни град на граници

„Београдско утврђење градили су још стари Римљани у І столећу после Христа, да би га наставили Византинци подижући свој кастел, а затим и наш деспот Стефан Лазаревић почетком XV века, проглашавајући Београд за свој стони град. Најзад, саму тврђаву и њене бедеме сазидали су већином Аустријанци у XVII и XVIII веку, а мање Турци. Калемегдански… Read More Београд – главни град на граници

Украс престонице који је спојио Европу са Блиским истоком – Земунски мост краља Александра

Нове околности политичке географије Настанак југословенске државе изменио је положај Београда који је до тада био погранични град. Јавила се потреба да се Београд повеже саобраћајно са другим крајем од тада исте државе, да се Балканско полуострво повеже са Панонском низијом. Преко река се налазио Земун, вековима најближи град суседне државе, који се у заједничкој… Read More Украс престонице који је спојио Европу са Блиским истоком – Земунски мост краља Александра

Откривање Победника – највећег грешника престонице

Текст детаљно описује контроверзу око постављања Мештровићевог споменика Победник у Београду током 1927. и 1928. године. Текст објашњава да је првобитна намера била да се скулптура постави у центру града на Теразијама, али је јавно мњење, укључујући медије и политичаре, оштро критиковало нагост статуе и њен уметнички израз, сматрајући је увредљивом и неприличном. Чланак цитира извештаје из новина попут Правде и Политике које приказују жестоку естетско-моралну полемику, која се касније претворила у политичко питање. Коначно, Београдска општина је компромисно одлучила да споменик премести на Калемегдански бедем, где је откривен 1928. године, а чланак такође помиње и друге Мештровићеве радове и историјат сличних споменика у Београду.… Read More Откривање Победника – највећег грешника престонице