Бугарска у Другом светском рату
Откријте како се Бугарска нашла у рату са свим великим силама и зашто је на крају завршила иза Гвоздене завесе.… Read More Бугарска у Другом светском рату
Откријте како се Бугарска нашла у рату са свим великим силама и зашто је на крају завршила иза Гвоздене завесе.… Read More Бугарска у Другом светском рату
У Другом светском рату, Румунија је прошла пут од територијалног губитника, преко кључног савезника Нацистичке Немачке на Источном фронту, до промене стране и на крају, пада под совјетски утицај.… Read More Румунија у Другом светском рату
Народни фронт У прелазном периоду завршних месеци Другог светског рата, Комунистичка партија Југославије (КПЈ) се руководила политиком Народног фронта (НФ), формулисаном у Москви још 1935. године, која је подразумевала сарадњу са свим демократским снагама против у Европи нарастајућег фашизма, која је примењена и у Шпанском грађанском рату. У југословенском случају требало је потврдити легитимитет (већинску… Read More Народни фронт – затирање политичког плурализма у Југославији
Након невиђених разарања у Совјетском Савезу, Црвена армија је 1945. године извршила осветнички продор у Средњу Европу.
Уласком у Немачку и друге земље, војници су, шокирани контрастом између разорене домовине и богате Немачке, уз прећутну сагласност команде, пљачкали и силовали цивилно становништво.
Овај војни продор није донео само ослобођење од нацизма, већ и нову окупацију: Стаљин је искористио војну контролу за успостављање комунистичких режима у Источној Европи, што је директно довело до поделе света и почетка Хладног рата.… Read More Осветнички поход Црвене армије на Немачку
„Кад је творац првога аутомобила на свету монтирао бензински мотор на свој фијакер и, труцкајући се, провозао улицама свога града, његови суграђани су га прогласили лудим, а стручњаци су енергично изјавили да та смешна колица не могу развити већу брзину од 30 километара на сат. Најпознатији научници слагали су се у томе да човек не… Read More Велика награда Београда 1939. године
Опсада Лењинграда (данашњег Санкт Петербурга) била је најсмртоноснија опсада у Другом светском рату, трајући готово 900 дана (од септембра 1941. до јануара 1944. године).… Read More Преживљавање у опседнутом Лењинграду
Поступање Вермахта према ратним заробљеницима на Источном фронту било је директно вођено нацистичком расистичком идеологијом о Словенима као „подљудима“. Немачка је намерно прекршила Женевску конвенцију (која је гарантовала хуман третман) са циљем да истреби совјетске заробљенике.
Од 5,7 милиона заробљених црвеноармејаца, више од 3 милиона је умрло у немачким логорима од глади, болести, хладноће и злостављања. Заробљеници су терани на „маршеве смрти“ и држани у импровизованим логорима без хране и заклона. Укупна стопа смртности међу совјетским заробљеницима износила је шокантних 57,5%, што је далеко надмашило стопу смртности заробљеника из западних савезничких земаља. Овакав злочиначки третман био је део Хитлеровог ширег плана за десетковање словенског становништва и „одмазду“ над цивилима.… Read More Поступање Немаца према ратним заробљеницима и одмазда над Словенима
Швајцарска је током Другог светског рата задржала своју традиционалну неутралност, али је њен опстанак био резултат комбинације војне спремности, стратешког значаја и политике умиривања Нацистичке Немачке.… Read More Швајцарска у Другом светском рату
Колаборација са нацистичком Немачком у окупираној Европи 1940. године у почетку није била необјашњив избор, јер су се многи разочарани у међуратну демократију надали да ће Немачка ујединити континент под „Новим поретком“.
Међутим, колаборација је готово сместа постала наивна и обесмишљена због саме Немачке. Главни узрок био је екстремни Хитлеров национализам – његово уверење да никоме није могло да се верује осим самим Немцима. Ова неспособност окупатора да политички одговори на указану прилику довела је до брзог и растућег разочарања међу Европљанима, чинећи Немце готово сместа непопуларним.… Read More Како су окупатори обесмислили колаборацију
Нацистичка германизација током Другог светског рата била је темељна расна и колонијална политика чији је циљ био стварање „Животног простора“ (Lebensraum) на истоку. Уместо пружања законских гаранција мањинама, примењивано је насилно пресељење и уклањање „инфериорних“ раса.
Овај пројекат укључивао је масовно исељавање Словена, Јевреја и Рома, на чија су места требали да буду насељени етнички Немци (Volksdeutsche). Међутим, упркос великим плановима („Општи план за Исток“), режим се суочио са проблемима: недостатком Немаца спремних за колонизацију и жестоким отпором локалног становништва, што је на крају довело до пропасти целокупног колонијалног пројекта.… Read More Пресељавање становништва током Другог светског рата