Осветнички поход Црвене армије на Немачку

Након невиђених разарања у Совјетском Савезу, Црвена армија је 1945. године извршила осветнички продор у Средњу Европу.

Уласком у Немачку и друге земље, војници су, шокирани контрастом између разорене домовине и богате Немачке, уз прећутну сагласност команде, пљачкали и силовали цивилно становништво.
Овај војни продор није донео само ослобођење од нацизма, већ и нову окупацију: Стаљин је искористио војну контролу за успостављање комунистичких режима у Источној Европи, што је директно довело до поделе света и почетка Хладног рата.… Read More Осветнички поход Црвене армије на Немачку

Румунија у међуратном периоду

Румунија је из Првог светског рата изашла као један од највећих победника, удвостручивши своју територију и становништво припајањем Трансилваније, Буковине, делова Баната и Бесарабије. Тако је створена Велика Румунија. Међутим, новонастала држава суочила се с проблемима интеграције огромних нових територија, великим уделом националних мањина (28%) и наглим преласком из парламентарне монархије у ауторитарни систем.… Read More Румунија у међуратном периоду

Студентски протест у Југославији 1968.

Варљиво лето 1968: Зашто су се побунили југословенски студенти?

Зашто је студентски бунт 1968. године у Југославији био потпуно другачији од оних који су у исто време потресали Запад? Уроните у вреле јунске дане када су београдски студенти, дубоко разочарани растућим социјалним разликама и незапосленошћу након привредних реформи, подигли свој глас.

Откријте како је инцидент испред Радничког универзитета на Новом Београду прерастао у масовни сукоб са полицијом и блокаду факултета. Сазнајте зашто су студенти Филозофског факултета истакли натпис „Црвени универзитет Карл Маркс” и како је Јосип Броз Тито својим чувеним телевизијским говором успео да смири тензије. Истражите бунт који није тражио рушење система, већ повратак његовим изворним, егалитарним вредностима.

Прочитајте анализу овог преломног догађаја, идеалну за подстицање на критичко размишљање о југословенском друштву.… Read More Студентски протест у Југославији 1968.

Најизолованија комунистичка земља у Европи – Албанија Енвера Хоџе

Прва држава која је признала владу обновљене Албаније била је суседна Југославија, на чију подршку се Енвер Хоџа ослањао. Албанија је била сиромашна земља патријархалног друштва заснованог на племенским везама, које је било под строгом контролом власти. „Тајна полиција, или Сигурими, примењивала је контролу. Процењује се да је сваки четврти Албанац радио за тајну службу,… Read More Најизолованија комунистичка земља у Европи – Албанија Енвера Хоџе

Демократија и диктатура y југословенској краљевини (1918-1941)

Демократија и диктатура: Бурна политичка сцена прве Југославије

Да ли је Краљевина СХС била истинска демократија или држава у сталној кризи? Истражите трансформацију од прокламованог општег права гласа 1920. године до Шестојануарске диктатуре краља Александра.

Сазнајте како су изгледали сукоби између радикала, демократа и хрватских сељака, зашто је Комунистичка партија гурнута у илегалу „Обзнаном“ и како су атентати у Скупштини заувек променили смер југословенске политике. Откријте зашто је држава која је променила 38 влада за мање од 23 године константно балансирала између парламентаризма и личног режима владара.

Прочитајте дубоку анализу изборних борби, партијских интрига и политичких превирања која су обележила живот Краљевине Југославије.… Read More Демократија и диктатура y југословенској краљевини (1918-1941)

Позадина грађанског рата у Грчкој и кључно питање Македоније

За Американце и Британце, Грчка је била значајна из стратешких разлога. У њој су видели враташца за продор СССР-а у источно Средоземље, северну Африку, Блиски исток, па, можда и према јужној Европи, чак до Италије и Француске. Грчка је из Другог светског рата изашла разорена немачком, италијанском и бугарском окупацијом. Најтеже је било онима који… Read More Позадина грађанског рата у Грчкој и кључно питање Македоније