Међународни односи, савези и кризе у дугом 19. веку

У међународним односима период од настанка Сjeдињених Америчких Држава до краја Првог светског рата обележило је најпре ширење Француске под Наполеоном, једним од највећих освајача у историји, којег је зауставила тек седма коалиција европских држава удружених против њега. Прекретницу и Наполеоновом ширењу представљао је неуспешни поход на Русију. Наполеон је на крају умро у изгнанству… Read More Међународни односи, савези и кризе у дугом 19. веку

Осветнички поход Црвене армије на Немачку

Након невиђених разарања у Совјетском Савезу, Црвена армија је 1945. године извршила осветнички продор у Средњу Европу.

Уласком у Немачку и друге земље, војници су, шокирани контрастом између разорене домовине и богате Немачке, уз прећутну сагласност команде, пљачкали и силовали цивилно становништво.
Овај војни продор није донео само ослобођење од нацизма, већ и нову окупацију: Стаљин је искористио војну контролу за успостављање комунистичких режима у Источној Европи, што је директно довело до поделе света и почетка Хладног рата.… Read More Осветнички поход Црвене армије на Немачку

Европска царства у деценијама уочи Првог светског рата

У Европи су на прелазу из 19. у 20. век постојала 4 вишенационална царства: Турско, Руско, Аустријско и Немачко. Руско царство У Русији су живели и бројни други народи. Било је око 4 500 000 Пољака, које је са Русима спајало словенско порекло, а раздвајала их католичка вера, око 4 500 000 Финаца, 2 750… Read More Европска царства у деценијама уочи Првог светског рата

Хероји револуција као инспирација – спој музике и историје у 19. веку

Истражите како је музика 19. века, под утицајем романтизма, била дубоко испреплетена са историјским догађајима и националним борбама. Откријте како је Бетовен своју „Ероику“ (Трећа симфонија) првобитно посветио Наполеону, а потом је преименовао, изражавајући разочарање његовим самокрунисањем за цара. Сазнајте како је Чајковски у „Увертири 1812“ звуцима топова и звона овековечио пораз Наполеона у Русији, док је Вердијев „Хор Јевреја“ из опере „Набуко“ постао незванична химна италијанског Рисорђимента (уједињења). Упознајте се и са Сибелијусовом „Финландијом“ и Вагнеровим стваралаштвом, које је инспирисало баварског краља Лудвига II.… Read More Хероји револуција као инспирација – спој музике и историје у 19. веку

Уједињење Немачке

За разлику од Енглеске и Француске, Немачка се ујединила вековима касније. Борба између монарха и феудалних господара која се у Енглеској и Француској завршила потчињавањем феудалних господара монарху, у Немачкој се завршила поделом државне области између феудалних господара, који су сви на свом парчету земље владали као мали монарси. Они су водили самостално чак и… Read More Уједињење Немачке

Версајски мировни систем

Версајски мировни систем је успостављен на Париској мировној конференцији 1919. године и имао је за циљ да исцрта нове границе након нестанка четири царства: Немачког, Аустроугарског, Руског и Османског. 🕊️

📜 Кључни уговори:

Версајски уговор (1919) са Немачком: Означио је Немачку као искључивог кривца за рат, наметнуо јој плаћање огромне ратне одштете, губитак свих колонија и 13% европске територије (укључујући Алзас и Лорену), те је драстично ограничио њену војску на 100.000 војника.

Сенжерменски (Аустрија, 1919) и Тријанонски (Мађарска, 1920) уговори: Довели су до распада Аустроугарске. Аустрија и Мађарска су изгубиле око две трећине предратне територије, у корист новонасталих држава Југославије, Чехословачке, Пољске и територијалним уступцима Румунији (Трансилванија) и Италији. Тријанонски уговор се у мађарској историји сматра највећом националном катастрофом.

Нејски уговор (1919) са Бугарском: Бугарска је изгубила територије у корист Грчке, Румуније и Краљевине СХС.

Севрски (1920) и Лозански (1923) уговори са Турском: Након што је Османско царство Севрским уговором изгубило готово све ван Мале Азије, Мустафа Кемал (Ататурк) је подигао национални покрет. Лозанским уговором (1923) успостављена је Република Турска и враћена јој је Источна Тракија.

Последице система биле су стварање нових држава, али и осећај дубоке неправде код поражених земаља (нарочито Немачке и Мађарске), што је поставило основу за будуће сукобе.… Read More Версајски мировни систем

Како су Немци потиснули руски утицај у Србији и Бугарској (1878-1886)

После ратова са Турцима (1876-1878), мала Србија, напуштена од велике Русије (којој су ближи били интереси Бугарске), морала је да се споразумева са Аустроугарском, која је тежила успостављању своје хегемоније на Балкану. Подршку на Берлинском конгресу (за територијално проширење у складу са ратним освајањима, насупрот захтевима Бугарске и Русије) Србија је Аустроугарској платила уступцима економским… Read More Како су Немци потиснули руски утицај у Србији и Бугарској (1878-1886)

Велика источна криза и Берлински конгрес (1875-1878)

„За разлику од кризних жаришта у Ирској, Шпанији, Португалу или у јужној Италији, немири на Балкану увек су имали директан утицај на међусобне односе великих сила, јер су се овде укрштали политички, статешки и економски интереси све три империје Хабсбуршке, Османске и империје Романова. Тако су питање мореуза и контрола над источним Медитераном били директно… Read More Велика источна криза и Берлински конгрес (1875-1878)