Да ли фудбалска утакмица може да изазове рат? Сазнајте невероватну причу о ‘Фудбалском рату’ из 1969. године, када су страсти на трибинама између Ел Салвадора и Хондураса упалиле фитиљ оружаног сукоба. Откријте како је спортски ривалитет послужио као окидач за крвави обрачун због земље и миграната, који је за само пет дана однео хиљаде живота.… Read More Фудбалски рат
Истражите како је музика 19. века, под утицајем романтизма, била дубоко испреплетена са историјским догађајима и националним борбама. Откријте како је Бетовен своју „Ероику“ (Трећа симфонија) првобитно посветио Наполеону, а потом је преименовао, изражавајући разочарање његовим самокрунисањем за цара. Сазнајте како је Чајковски у „Увертири 1812“ звуцима топова и звона овековечио пораз Наполеона у Русији, док је Вердијев „Хор Јевреја“ из опере „Набуко“ постао незванична химна италијанског Рисорђимента (уједињења). Упознајте се и са Сибелијусовом „Финландијом“ и Вагнеровим стваралаштвом, које је инспирисало баварског краља Лудвига II.… Read More Хероји револуција као инспирација – спој музике и историје у 19. веку
Сукоб са Оманским царством донео је Русији још један рат, који је прерастао у европски, у којем се Русија нашла изолованом и који се тако неповољно развијао по Русију, да цар Никола није доживе његов крај, јер је пре тога себи одузео живот, па га је наследио син Александар.… Read More Кримски рат (1853-1856)
Након бројних уметничких приказивања партизанског рата као авантуре и забаве, чак и за децу, није ни чудо што се Југославија распала у ратовима.… Read More Распад Југославије
Од ужаса геноцида у Руанди до „афричког светског рата“ у Конгу: сазнајте како су етничка мржња и похлепа за ресурсима запалиле срце Африке. Прочитајте зашто је сукоб Хутуа и Тутсија довео до најсмртоноснијег рата након 1945. године, са више од пет милиона жртава, и како се тај пламен проширио на чак осам држава.… Read More Највећи сукоби у постколонијалној Африци – геноцид у Руанди и рат у Конгу
Версајски мировни систем је успостављен на Париској мировној конференцији 1919. године и имао је за циљ да исцрта нове границе након нестанка четири царства: Немачког, Аустроугарског, Руског и Османског. 🕊️
📜 Кључни уговори:
Версајски уговор (1919) са Немачком: Означио је Немачку као искључивог кривца за рат, наметнуо јој плаћање огромне ратне одштете, губитак свих колонија и 13% европске територије (укључујући Алзас и Лорену), те је драстично ограничио њену војску на 100.000 војника.
Сенжерменски (Аустрија, 1919) и Тријанонски (Мађарска, 1920) уговори: Довели су до распада Аустроугарске. Аустрија и Мађарска су изгубиле око две трећине предратне територије, у корист новонасталих држава Југославије, Чехословачке, Пољске и територијалним уступцима Румунији (Трансилванија) и Италији. Тријанонски уговор се у мађарској историји сматра највећом националном катастрофом.
Нејски уговор (1919) са Бугарском: Бугарска је изгубила територије у корист Грчке, Румуније и Краљевине СХС.
Севрски (1920) и Лозански (1923) уговори са Турском: Након што је Османско царство Севрским уговором изгубило готово све ван Мале Азије, Мустафа Кемал (Ататурк) је подигао национални покрет. Лозанским уговором (1923) успостављена је Република Турска и враћена јој је Источна Тракија.
Последице система биле су стварање нових држава, али и осећај дубоке неправде код поражених земаља (нарочито Немачке и Мађарске), што је поставило основу за будуће сукобе.… Read More Версајски мировни систем
Срби и Бугари су ратовали једни против других у оба светска рата, и претходно у Другом балканском рату (1913), а први пут су заратили 1885. године.… Read More Српско-бугарски рат (1885)
Историјска читанка 