Међународни односи, савези и кризе у дугом 19. веку

У међународним односима период од настанка Сjeдињених Америчких Држава до краја Првог светског рата обележило је најпре ширење Француске под Наполеоном, једним од највећих освајача у историји, којег је зауставила тек седма коалиција европских држава удружених против њега. Прекретницу и Наполеоновом ширењу представљао је неуспешни поход на Русију. Наполеон је на крају умро у изгнанству… Read More Међународни односи, савези и кризе у дугом 19. веку

Време и простор деветнаестог века

Кад је био XIX век? Календар и периодизација „У многим деловима света почетак новог „века“ 1801. или 1800. године наступио је неприметно. У званичној Француској нису показивали интересовање за то, будући да су 1792. почели да броје године почевши од оснивања Републике (1793. = година II), а 1793, су увели произвољан нов временски поредак ког… Read More Време и простор деветнаестог века

Сарадња и сукоби Краљевине Србије са Аустроугарском и Русијом

После ратова са Турцима (1876-1878), мала Србија, напуштена од Русије (којој су ближи били интереси Бугарске), морала је да се споразумева са Аустроугарском, која је тежила успостављању своје хегемоније на Балкану. Подршку на Берлинском конгресу (за територијално проширење у складу са ратним освајањима, насупрот захтевима Бугарске и Русије) Србија је Аустроугарској платила уступцима економским (изградња… Read More Сарадња и сукоби Краљевине Србије са Аустроугарском и Русијом

Европска царства у деценијама уочи Првог светског рата

У Европи су на прелазу из 19. у 20. век постојала 4 вишенационална царства: Турско, Руско, Аустријско и Немачко. Руско царство У Русији су живели и бројни други народи. Било је око 4 500 000 Пољака, које је са Русима спајало словенско порекло, а раздвајала их католичка вера, око 4 500 000 Финаца, 2 750… Read More Европска царства у деценијама уочи Првог светског рата

Хероји револуција као инспирација – спој музике и историје у 19. веку

Истражите како је музика 19. века, под утицајем романтизма, била дубоко испреплетена са историјским догађајима и националним борбама. Откријте како је Бетовен своју „Ероику“ (Трећа симфонија) првобитно посветио Наполеону, а потом је преименовао, изражавајући разочарање његовим самокрунисањем за цара. Сазнајте како је Чајковски у „Увертири 1812“ звуцима топова и звона овековечио пораз Наполеона у Русији, док је Вердијев „Хор Јевреја“ из опере „Набуко“ постао незванична химна италијанског Рисорђимента (уједињења). Упознајте се и са Сибелијусовом „Финландијом“ и Вагнеровим стваралаштвом, које је инспирисало баварског краља Лудвига II.… Read More Хероји револуција као инспирација – спој музике и историје у 19. веку

Енглеско усмеравање Русије на Балкан и словенска солидарност

„Међународни проблем који је трајао од средине XVIII до почетка ХХ века добио је назив Источно питање. Узрок проблема били су постепено слабљење Османлијског царства, губитак његовог ранијег политичког утицаја и јачање народноослободилачких покрета покорених народа. Ситуацију су компликовале тежње европских држава да учврсте своје позиције у земљама Блиског истока и на Балкану. Русија је… Read More Енглеско усмеравање Русије на Балкан и словенска солидарност

Кримски рат (1853-1856)

Сукоб са Оманским царством донео је Русији још један рат, који је прерастао у европски, у којем се Русија нашла изолованом и који се тако неповољно развијао по Русију, да цар Никола није доживе његов крај, јер је пре тога себи одузео живот, па га је наследио син Александар.… Read More Кримски рат (1853-1856)

Русија од ослобађања од Монгола до припајања Крима

Последњи средњовековни руски владар био је Иван III (1462-1505), који је коначно ослободио руске кнежевине од Монгола (1480) и проширио власт Москве над осталим руским кнежевинама. Он је први завладао свим Русима. Оженио се нећаком последњег византијског цара и позвао се на римско наслеђе, узевши византијског двоглавог орла за свој симбол, који ће остати симбол Русије… Read More Русија од ослобађања од Монгола до припајања Крима

Посета краља Александра Обреновића Русији

„У јануару 1891. Ристић се обратио руском цару, овога пута у вези с планом да реализује посету краља Александра Русији. У том писму Ристић обећава истрајност на путу промене спољне политике Србије у складу с осећањима српског народа, а у духу традиционалних, историјских и политичких веза које постоје између две земље. Он није пропустио да… Read More Посета краља Александра Обреновића Русији

Како су Немци потиснули руски утицај у Србији и Бугарској (1878-1886)

После ратова са Турцима (1876-1878), мала Србија, напуштена од велике Русије (којој су ближи били интереси Бугарске), морала је да се споразумева са Аустроугарском, која је тежила успостављању своје хегемоније на Балкану. Подршку на Берлинском конгресу (за територијално проширење у складу са ратним освајањима, насупрот захтевима Бугарске и Русије) Србија је Аустроугарској платила уступцима економским… Read More Како су Немци потиснули руски утицај у Србији и Бугарској (1878-1886)