Једина промена власти у Србији у другој половини XX века (2000)

Након својеврсног националног уједињења током НАТО агресије („Док нас бомбама гађају Срби се не свађају“) обновљено је опозиционо деловање. Почели су опозициони протести странака, али и грађана по Србији. Синод Српске православне цркве 15. јула је позвао Милошевића да се повуче. На Преображење 19. августа 1999. године организован је велики опозициони скуп у Београду. „И… Read More Једина промена власти у Србији у другој половини XX века (2000)

Санкције и хиперинфлација – највећа економска криза у Србији (1993-1995)

„Србија је током деведесетих година у многим димензијама представљала разорено друштво. Томе су допринели дуготрајни грађански ратови, економска и политичка изолација земље (санкције УН-а), економска криза, хиперинфлација, пад националног дохотка и општа пауперизација. У хаосу слома социјализма, најбоље су се снашли они који су се нашли на руководећим положајима у монополским, командно-планским апаратима у политици… Read More Санкције и хиперинфлација – највећа економска криза у Србији (1993-1995)

Обнова парламентаризма у Србији и први велики протести опозиције (1990-1992)

„Парламентарни избори у Србији током деведесeтих година имали су неколико заједничких карактеристика које су значајно утицале на њихов коначни исход. Све изборне утакмице су се одвијале у условима веома оштрих политичких конфликата, и то како спољних (односи Србије са суседима и другим међународним субјектима), тако и унутрашњих (однос власти и опозиције). Централна тема око које… Read More Обнова парламентаризма у Србији и први велики протести опозиције (1990-1992)

Античка прошлост Балкана између Дунава и Јадрана

Предримско доба „Део Балканског полуострва између Дунава и Јадрана био је дуго на периферији античког света. Током класичног периода грчке историје и хеленистичке епохе била је то ретко насељена област, варварска, без градова, путева, успостављеног језика, а да не говоримо о уметности. Дакле, простор између Јадрана и Дунава био је у поређењу с Грчком или… Read More Античка прошлост Балкана између Дунава и Јадрана

Страдање и оживљавање Србије у Првом светском рату

Откријте како је исцрпљена Србија ушла у Први светски рат 1914. године и постигла прве савезничке победе против Аустроугарске у биткама на **Церу** (командовао Степа Степановић) и **Колубари** (командовао Живојин Мишић), одбивши два напада. Истражите како је, упркос овим победама, Србија 1915. године окупирана од стране Централних сила (Аустроугарска, Немачка и Бугарска). Сазнајте више о **Нишкој декларацији** (1914) и ратном циљу **уједињења Срба, Хрвата и Словенаца**, као и о страшном страдању – губитку око **1,25 милиона људи** (трећина становништва). На крају, откријте како је војска, након повлачења и опоравка, допринела коначној победи савезника и остварењу циља стварања нове државе.… Read More Страдање и оживљавање Србије у Првом светском рату

Сарадња и сукоби Краљевине Србије са Аустроугарском и Русијом

После ратова са Турцима (1876-1878), мала Србија, напуштена од Русије (којој су ближи били интереси Бугарске), морала је да се споразумева са Аустроугарском, која је тежила успостављању своје хегемоније на Балкану. Подршку на Берлинском конгресу (за територијално проширење у складу са ратним освајањима, насупрот захтевима Бугарске и Русије) Србија је Аустроугарској платила уступцима економским (изградња… Read More Сарадња и сукоби Краљевине Србије са Аустроугарском и Русијом

Енглеско усмеравање Русије на Балкан и словенска солидарност

„Међународни проблем који је трајао од средине XVIII до почетка ХХ века добио је назив Источно питање. Узрок проблема били су постепено слабљење Османлијског царства, губитак његовог ранијег политичког утицаја и јачање народноослободилачких покрета покорених народа. Ситуацију су компликовале тежње европских држава да учврсте своје позиције у земљама Блиског истока и на Балкану. Русија је… Read More Енглеско усмеравање Русије на Балкан и словенска солидарност

Прославе Нове године по јулијанском календару

Нова година је постала државни празник у Србији 1850. године, за време владавине кнеза Александра Карађорђевића. Грегоријански календар је у Србији уведен након формирања југословенске државе. Званично је ступио на снагу 28. јануара (15. по старом) 1919. године. Православне цркве су на нови календар, односно верзију Милутина Миланковића, прешли 1923. године, али не и српска,… Read More Прославе Нове године по јулијанском календару

Србија после Немањића – Лазаревићи и Бранковићи

Након смрти последњег Немањића (1371) у српским земљама је као главни господар борбом (уз помоћ угарског краља, чији је био вазал) успео да се наметне кнез Лазар Хребељановић, који је ту титулу добио од цара Уроша, коме је био дворанин (служио на двору). За државу његовог времена се користи термин Моравска Србија. Престоница Лазарева био… Read More Србија после Немањића – Лазаревићи и Бранковићи