Напад на Грчку и Југославију 1941. године покренула је Немачка како би спасила свог савезника Бенита Мусолинија, чија је катастрофална инвазија на Грчку у јесен 1940. године представљала први велики неуспех Осовине.

Југославија: Хитлер је, бесан због државног удара 27. марта 1941. године, наредио брутално бомбардовање Београда и инвазију. Југославија је окупирана за само једанаест дана.

Грчка: Након пада Југославије, Немачка је брзо сломила грчки отпор и потиснула британске снаге, чиме је осигурала своје јужно крило пре планираног напада на Совјетски Савез.

Последице: Обе земље су збрисане с мапе и подељене на бројне немачке, италијанске, мађарске и бугарске окупационе и сателитске зоне, што је створило нестабилан систем који је подстакао снажне покрете отпора.… Read More Немачко заузимање Грчке и Југославије 1941. године након неуспеле италијанске авантуре

Колаборација са нацистичком Немачком у окупираној Европи 1940. године у почетку није била необјашњив избор, јер су се многи разочарани у међуратну демократију надали да ће Немачка ујединити континент под „Новим поретком“.

Међутим, колаборација је готово сместа постала наивна и обесмишљена због саме Немачке. Главни узрок био је екстремни Хитлеров национализам – његово уверење да никоме није могло да се верује осим самим Немцима. Ова неспособност окупатора да политички одговори на указану прилику довела је до брзог и растућег разочарања међу Европљанима, чинећи Немце готово сместа непопуларним.… Read More Како су окупатори обесмислили колаборацију