1. Странци као оснивачи државе
2. Престоница прве руске државе је данас главни град друге државе
3. И највеће земље униште моћније – Кијевска Русија и Монголи
4. Вера као последица ратова – Русија и Византија
5. Јарослав Мудри
6. Наследница православног царства – Велика московска кнежевина

Странци као оснивачи државе

Руска држава је настала у IX веку (862. године) стапањем шведског викиншког племена и Источних Словена. Названа по словенском називу за Викинге (Руси). Викинзи, у Русији познатији као Варјази (византијски назив за Викинге), су на простор данашње Русије дошли због трговине. Завладали су многобројнијим Словенима.

Престоница прве руске државе је данас главни град друге државе

Први руски кнез Рјурик је основао престоницу Новгород. Његов наследник Олег (879-912) је престоницу преместио у новоосвојени Кијев, на реци Дњепар. Новгород и Кијев су имали значајан стратешки положај на трговачким путевима. Кијев је био у средишту руских држава, на пола трговачког пута између Балтика и Црног мора. Кнез је трговцима наплаћивао порез, а ако не би платили кнежева дружина би их опљачкала и побила.

И највеће земље униште моћније – Кијевска Русија и Монголи

Прва руска држава је позната под називом Кијевска Русија. Чинило ју је више кнежевина на челу са великим кнезом. У 10. и 11. веку Кијевска Русија је била највећа држава у Европи, али ретко насељена. Кнез Свјатослав (942-972) је уништио Хазарско царство (965) и на кратко завладао Бугарском (969-971), уништивши Прво бугарско царство.

Кијевска Русија је уништена у најезди Монгола 1237. године, након чега су Моголи продужили поход на запад, најпре у Пољску, а затим и у Мађарску. По повратку из похода на Европу, Монголи су на југоистоку Русије, у доњем току реке Волге, основали снажну државу под именом Златна хорда. Проширили су се према западу, на обали Црног мора и Крима, где су се стопити са Куманима и прихватити њихов језик. Од тада су познати под именом Татари. Руске кнежевине су биле вазали Татара више од два века, све до 1480. године.

Вера као последица ратова – Русија и Византија

Руси су четири пута опседали тада најбогатији европски град – престоницу Источног римског царства – Цариград (860, 907, 941. и 1043. године). Цариград је 907. опседао кнез Олег (879-912). Добио је данак и трговачки споразум о ослобађању руских трговаца од царина. Када је страх Византинаца од руске најезде нестао и трговачки уговор престао да се поштује, Цариград је 941. године опсео наследник Олегов, син Рјурика – кнез Игор (912-945). Византинци су се одбранили захваљујући “грчкој ватри”. Потом су се сурово обрачунали са заробљеним руским војницима. Игор је 944. кренуо у нови поход на Цариград, ради освете. Добио је данак.

Претходно је владавина руског владара заслужног што је Русија примила хришћанство почела грађењем пантeона (храма) паганским боговима у Кијеву, након чега је разматрао и хришћанство и јудаизам и ислам. Реално је било да прихвати хришћанство, с обзиром на традицију још од кнегиње Олге (од 945. до 963. године је владала као регент у име сина Свјатослава који се прославио као освајач), која је постала хришћанка и покушала да хришћанство прошири у Русији, због чега су долазили и мисионари које је послао први немачки цар Отон I.

Јарослав Мудри

Из царства чију су престоницу опседали, Руси су прихватили веру. Хришћанство су Руси примили 988. године, за време владавине кнеза Владимира, који се оженио византијском принцезом. Византијском цару Василију II је била потребна војна помоћ за време унутрашње побуне у време борби против Самуила. Кијевски кнез Владимир се одазвао, а заузврат је затражио руку византијске принцезе, цареве сестре Ане. Василије II је тражио да Владимир најпре пређе у хришћанство. Међутим, ни тада византијска принцеза није кренула у Русију, па је Владимир морао да угрози војно Цариград, да би цар попустио, а принцеза Ана невољно пошла.

Последњи рат Русије против Византије (1043) водио је кнез Јарослав Мудри. Oслободио је Русију црквене зависности од Византије, тако што је прекинуо праксу постављања Грка за кијевске митрополите, избором руског монаха Илариона. Започела је велика активност превођења грчких књига на словенски језик.

Владавина кнеза Јарослава (1016-1054) представља врхунац моћи Кијевске Русије. Донео је први руски закон Руску правду. Закон Јарослава Мудрог није предвиђао смртну казну (необично за то време), јер је сматрао да о животу човека треба да одлучује само Бог. Најтежа казна била је одузимање све имовине и продаја у ропство.

Кнез Јарослав се родбински повезао са европским дворовима. Оженио је ћерку краља Шведске, најстаријег сина је оженио немачком принцезом, а ћерке је удао за краљеве Норвешке, Мађарске и Француске.

Наследница православног царства – Велика московска кнежевина

Град Москва је основан средином 12. века. Москва се уздигла међу кнежевинама наследницама Кијевске Русије за време власти Монгола. Постепено је ширила своју власт над другим руским кнежевинама.

Најзначајнији владар Московске кнежевине био је кнез Иван III (1462-1505). Он је коначно ослободио руске кнежевине од власти Монгола 1480. године. Проширио је власт Москве над другим руским кнежевинама, утростручивши територију Московске кнежевине. Први узео титулу “велики кнез свих Руса”. Оженио се нећаком последњег византијског цара и позвао на римско наслеђе, узевши и двоглавог орла за свој симбол. Одбио је титулу краља, коју му је понудило Свето римско царство. Титулу краља су Ивану понудили надајући се да ће моћи искористити његову војску против Пољске, која је покушала Светом римском царству да преотме Чешку и Мађарску.