„Нацистичкој Немачкој и фашистичкој Италији империја је била најважнији чинилац у сопственом присвајању статуса велесиле, али и у самом опстанку као динамичких нација. Империја је територија, а територија значи простор за насељавање, узгајање хране, за сировине и здраве колонисте. На страну то што је било лакше освојити нову територију него придобити људе да је населе, или то што је у XIX веку много више Европљана одлучило да се исели у Северну и Јужну Америку него у Африку: те лекције фашистички режими мораће да савладају на тежи начин. Фашистичко грађење империје обележило је врхунац процеса европске империјалне експанзије који је започео седамдесетих година XVIII века. Мусолини и Хитлер усвојили су основна геополитичка начела империјализма претходног столећа, али његов либерализам су одбацили.

Фашистичка империја прво је ступила у Етиопију након италијанске инвазије крајем 1935. године. Италијани су ратовали невиђено брутално, очајнички желећи брзу победу. У хемијском рату, као и у непрестаном бомбардовању, побијен је огроман број људи, а многи су страдали у сабирним центрима и концентрационим логорима које су Италијани први пут отворили гушењем побуне номадских Сенуса неколико година раније. Погинуло је око 3.000 Италијана у односу на десетине, можда и стотине хиљада Етиопљана. Ни тада, а ни касније, ово крвопролиће није подстакло на критицизам. Италији та победа је обележила Мусолинијеву владавину, ,,златно доба фашистичке империје“.

Уследио је подједнако убитачан мир. После покушаја атентата на вицекраља Грацијанија, на злом гласу због своје суровости, фашистичке јединице направиле су стравичан пир по Адис Абеби, хладнокрвно убивши преко хиљаду људи. Други, међу њима и неколико стотина свештеника, погубљени су у масовним осветничким походима. Све је то слутило на ситуацију што ће је Европа – и Италија – сама искусити коју годину касније од немачке руке. У међувремену, Ћано (министар спољних послова) је, обраћајући се Генералној скупштини Друштва народа, говорио о ,,светој мисији цивилизације“ којој се Италија посветила и изјавио како његова земља ,,има част да обавести Друштво народа напретку који је постигла у цивилизовању Етиопије“.“

Марк Мозовер, Мрачни континент – Европа у двадесетом веку, Београд, 2011, 85-86.