1. Порекло и име
2. Ислам
3. Калифат
4. Ширење
5. Калифат Омејада
6. Калифат Абасида
7. Тековине

Порекло и име

Постојбина Арабљана/Арапа су Арабијско полуострво (највеће на свету, површине четвртине Европе) и суседне области. Назив Арабљана потиче из хебрејског језика и значи „пустињски народ“. У Шпанији су називани и Маври, што је назив за муслимане са северозапада Африке, јер је ту у античко време постојала држава и римска провинција Мауританија, као што и данас постоји истоимена држава, мада на западној обали Африке.

Ислам

Године 622. пророк Мухамед (570-632) је због верске нетрпељивости из Меке (трговачки центар на раскрсници путева) прешао у Медину. Основао је нову (трећу) монотеистичку религију – ислам, што на арапском значи покоравање богу, којег називају Алах. Муслимани време рачунају по ери која почиње 622. године.

Калифат

Калифе су верски поглавари, наследници пророка Мухамеда. Муслимани нису правили разлику између верских и световних владара. Територија којом су владале калифе називала се калифат. Након прве четворице калифа владале су династије (власт постаје наследна): Омејади, Абасиди и Османлије.

Ширење

На истоку су Арабљани уништили Персијско царство (641). На северозападу су нападали Византијско царство, освајајући Сирију (636), Палестину након пада Јерусалима (638), Египат (646), острва Кипар и Родос. Византијску престоницу Цариград су опседали два пута (674-678, 717-718).

У наредном периоду су освојили северну обалу Африке и од Визигота Пиринејско полуострво (711-1492). Заустављени су од Франака на југу Француске (732). Заузимали су острва Сицилију, Сардинију и Корзику, нападали и градове на Јадранској обали.

Калифат Омејада

Калифат којим су владали владари из династије Омејада постојао је од средине VII до средине VIII века, са центром у граду Дамаску у Сирији. Био је највећа држава у дотадашњој историји (више него дупло већа од Римског царства, 7. по величини царство у целокупној светској историји). Обухватао је 10% територије и више од ¼ становништва планете.

Омејади су Сирију и Палестину освојили од Византије, а Персију (Иран) преотели од династије Сасанида. Источна граница калифата је била у данашњем Пакистану. На Пиринејском полуострву су уништили државу Визигота 711. године. У Галији су пустошили Аквитанију и Провансу, стигавши до реке Роне. Опседали су Цариград два пута.

Иако су све ове земље признавале врховну власт калифа, у суштини су њима владали локални султани и емири. Период владавине Омејада је једини период у историји када су сви муслимани живели у једној држави. За путовање са једног на други крај царства, од Шпаније до Индије, требало је око годину дана.

Калифат Абасида

Од средине 8. века до средине 13. века је калифатом владала династија Абасида, која је  име добила по оснивачу династије Абасу, Мухамедовом стрицу. Центар калифата је био у Багдаду, новом граду на реци Тигар. Држава Абасида још од самог почетка владавине те династије захватала је мању територију у поређењу са омејадским калифатом. Власт Абасида се смањивала борбама у оквиру  династије и одметањем локалних моћника.

Током овог периода на Пиринејском полуострву се учврстила власт династије Омејада, формиравши Кордобски калифат. Распао се почетком 11. века у међусобним борбама, што је олакшало католичко освајање. Муслимани су са Пиринејског полуострва коначно протерани крајем 15. века.

Арабљани су у 9. веку предузимали пљачкашке походе на подручју  Италије, југоисточне Француске и острва у западном Средоземљу. Из јужне Италије их је протерала Византија почетком 10. века, а на Сицилији су остали век дуже. У 9. веку су опседали и градове на далматинској обали, која је била под византијском влашћу (Будва, Котор, Дубровник).

Средином 10. века власт абасидских калифа признавао је само Багдад са својом околином. Калифат се одржао до монголског освајања Багдада 1258. године.

Тековине

Арабљани су пренели тековине хеленске (грчке) и персијске културе у Европу. Продубили су хеленска знања из области природних наука (нарочито математике и медицине). Арапски математичари примили су од Индуса, усавршили и предали Европљанима цифре које су све до данас познате као „арапске цифре“. Увели су и нову цифру — нулу. Арапи су Европљане научили да производе папир. У Европи се до појаве папира писало на пергамету. Преко Арапа у Европу је из Персије стигао шах.

Непосреднији и трајнији утицај арапске културе на Западну Европу вршио се преко Кордобског калифата. Главни центри муслиманске културе у Шпанији су андалузијски градови Кордоба, Севиља, Малага и Грaнада. Кордоба је имала велике куће, поплочане и осветљене улице и текућу воду.