У Азији је рат почео пре него у Европи, нападом Јапана на Кину (1937). То је био други јапанско-кинески рат и потрајао је све до краја Другог светског рата. У првом (1894/5) Јапан је добио Кореју као протекторат (припојиће је 1910. године) и Тајван је постао јапанска колонија.

„Било је то утолико болније што су Кинези, у складу с виђењем света, Јапанце видели као инфериорне суседе, варваре које су сматрали патуљцима, који су своју културу и писменост дуговали Кини. Такво потцењивање противника је, као по правилу, имало ефекат бумеранга. Пораз у рату управо модернизованог Јапана био је велики ударац кинеској самосвести.“

Дубравка Стојановић, Рађање глобалног света 1880-2015, Београд 2015, 52.

Други јапанско-кинески рат је отпочео Манџуријском кризом (Мукденским инцидентом). Изазвало ју је тајно друштво Империјални пут, које су оформили млади официри и војници који су чували јапанску манџуријску пругу од руско-јапанског рата, који је вођен 1904/5. године. Након тог рата Русија се повукла из Манџурије (североисточни део Кине) и препустила Јапану Кореју, чије су северне делове претходно заузели, а Јапан је постао светска сила, као прва изваневропска држава која је победила неку европску, још од Џингис-кана.

Империјални пут је изазвао диверзију на манџуријској прузи, подигавши њен део у ваздух, за шта су оптужили Кинезе. Јапанска влада није била за рат, али су, упркос томе, завереници (Империјални пут) кренули у офанзиву, заузели Манџурију и прогласили њену независност, што је изазвало одушевљење народа у Јапану, које је прихватило причу о кинеском нападу на пругу. Влада је поднела оставку, а завереници су основали марионетску државу Манџуко, на чије чело су формално поставили последњег кинеског цара (Пу Ји), који је свргнут са власти у револуцији 1911. године. Претходно је Кина била царство још од 211. године пре наше ере.

У јапанском освајању Нанкинга (престонице Кине од настанка републике 1912. године до доласка комуниста на власт 1949. године) 1937. године страдало је око 200 хиљада људи.

Кину је претходно 1927. године захватио грађански рат између националиста (Куоминтанг – у преводу Кинеска националистичка партија) и комуниста, који се није завршио ни окончањем Другог светског рата. Ситуацију је додатно закомпликовао СССР, у Кини не подржавши комунисте, него националисте.

Стаљин је сматрао да је приоритет заједничка борба Кинеза против Јапанаца. СССР-у у том тренутку није одговарало укључивање у рат на Истоку и то им је било битније од победе комунизма у Кини у будућности. Стаљина је посебно бринуло потписивање Пакта против Коминтерне између Јапана и нацистичке Немачке.

Јапански напад на Перл Харбор, америчку војну базу на Хавајима, децембра 1941. године, изазвао је улазак САД-а у рат. Након тога је Немачка објавила рат САД-у, чиме се нашла у рату на два фронта.

Претходно се Јапан није одазвао немачком позиву да нападне СССР, јер је био фокусиран на рат у Кини, а ни СССР није нападао Јапан (потписали су споразум о ненападању два месеца пре Хитлеровог напада на СССР) не желећи да води рат на два фронта.

Јапанци су загосподарили југоисточном Азијом до лета 1942. године. За шест месеци Јапан је освојио или окупирао колоније Британије (Сингапур, Хонгконг, Мјанмар), Француске (Индокина), Холандије (Индонезија, Малезија) и САД-а (Филипини). Британија и Холандија претрпеле су војни пораз од једне азијске силе, а Француска покорно прихватила окупацију Индокине. Ти ударци су распршили ауру европског престижа. До тада је способност империја да владају огромним подручјима релативно малим снагама почивала, између осталог, на уверењу о расној непобедивости. 

Сто дана Јапана

Јапански продор је заустављен до краја 1942. године. Јапанска војска је била одлучна да се бори до краја, делимично због страха од комунистичког устанка, делимично из поноса прописаног ратним кодексом и зато што су мислили да савезници намеравају да збаце цара (није се десило, Јапан је још увек царство). Отпор Јапана коначно је сломљен ваздушним операцијама 1945. године. У марту 1945. Американци су бомбардовали Токио запаљивим бомбама и убили 100 хиљада људи.

View this post on Instagram

Након тога су 6. августа бацили атомску бомбу на Хирошиму и убили око сто хиљада људи (одмах, а још хиљаде су преминуле од последица зрачења), а 9. августа на Нагасаки и убили око 40 хиљада људи. У САД-у су проценили да атомска бомба изазива мање жртава него што би их било да је рат настављен. На одлуку је утицала, мада не пресудно, и жеља САД-а да демонстрира своју моћ у време када је СССР заузимао средњу Европу. Капитулацијом Јапана, 2. септембра 1945. године, завршен је Други светски рат.