Иако се Европа назива старим континентом, историја је почела изван ње. Прве државе настале су око 3000. године пре рођења Христа, на простору североисточне Африке (Египат) и Азије. Тај простор се, из перспективе европске историје, назива Стари исток. Обухвата западну Азију и Египат.

Египат – земља покрај Нила

Прво писмо (неопходно за записивање прошлости и настанак историје, која ће је тумачити) настало је у Египту око 3250. године пре рођења Христа. Прво писмо у Азији настало је око 3100. године, на простору Месопотамије (међуречја, у преводу са грчког), плодне равнице између река Тигар и Еуфрат, које се уливају у Персијски залив.

„Попут Нила у Египту, и ове реке су обезбеђивале воду за наводњавање и представљале главне саобраћајнице за пренос добара.“

Данијела Стефановић, И беше попут птице у кавезу – Студија о историји и култури Старог истока, Београд 2012, 41.

Југ Месопотамије (при ушћу у Персијски залив) назван је Сумер, по народу Сумерцима, који су се ту настанили.

„Становништво које је живело у јужним деловима равнице, ближе заливу, борило се за преживљавање на променљивом и непредвидљивом рељефу. Једном годишње огромна количина воде плавила је оранице. Након што би се вода повукла, земљиште се споро сушило. Нису располагали каменом или шумама које би им обезбедиле дрвну грађу, нити пашњацима; само трском која је расла у близини потока и блатом. Обликовано и осушено, помешано с трском и печено, блато је чинило основ њихових кућа, цигала које су уграђиване у градске зидине, њихових посуда и посуђа. Они су били људи земље.“

Сузан Вајс Бауер, Историја старог света, I том – Прве цивилизације, Београд 2017, 32.

Средишњи део Месопотамије је назван Акад, по народу Акађанима. Најзначајнији град на простору Месопотамије био је Вавилон. На северу Месопотамије, у брдовитим пределима горњег тока Тигра и Еуфрата, са центром у граду Ашуру, народ Асирци су основали државу Асирију. Простор Месопотамије се данас налази у оквиру држава Ирак, Сирија и Турска. Највећи део је у Ираку, у Сирији је већ висораван, а у Турској је то планинско подручје.

На рушевинама Асирског царства народ Халдејци из јужне Месопотамије основао је ново царство са центром у Вавилону. Нововавилонско царство је освојио 538. године персијски цар Кир.

Персијанци, настањени на Иранској висоравни, окончали су и постојање Лидије, од VII века пре н.е. најмоћије државу на простору Анадолије (Мале Азије), чији су се владари истицали богатством и први ковали новац. Раније се на простору Анадолије истицала држава Хетита, настала у XVI веку пре н.е. Хетити су успели да освоје Месопотамију, где су спалили Вавилон и Палестину где су се сукобљавали са Египтом, али су их поразили и Хетитско царство уништили Асирци у VIII веку пре наш ере. Највећим хетитским доприносом цивилизацији сматра се усавршавање добијања гвожђа из гвоздене руде. Први су израђивали оружје и оруђе од гвожђа.

Левант (истoчна обала Средоземoг мора) је имао одличан стратешки положај између Средоземног мора, Анадолије, Египта и Месопотамије, због чега је био важно трговачко чвориште, око којег су се отимале највеће силе. Уз источну обалу Средоземног мора, на обронцима планине Либан, у градовима-државама (Библос, Сидон, Тир…) живели су Феничани, а у Јерусалиму и другим градовима Израела живели су Хебреји (Јевреји). У недостатку плодне земље Феничани су се бавили поморском трговином. Либанске планине биле су обрасле кедровим дрветом, квалитетним за грађење бродова. Оснивали су колоније на обали Средоземног мора. Феничанске колоније су биле насеобине на острвима и обалама Средоземног мора осниване ради контроле трговине и поморских путева.

„Трговина на Медитерану водила је оснивању трговачких насеобина, које су често израстале у градове чији политички живот није зависио од матице која их је основала. Једна од најстаријих феничанских колонија био је Китион (данашња Ларнака) на Кипру, коју је највероватније основао Тир средином IX века пре н. е. Са Кипра, феничански трговци, углавном Сидонци, Арвађани и становници кипарских колонија, пловили су на запад до Родоса, Крита, грчког копна, Сардиније, Сицилије и Малте. На територији данашњег Туниса основали су око 750. пре н. е. Карт-Хадашт (Нови град). Картагина не само да је временом постала најзначајнија феничанска колонија већ је својим престижем и богатством надрасла и Тир, који ју је основао. Тирски трговци су из Картагине ширили своја упоришта даље на запад, дуж обале северне Африке, све до Шпаније. Њихови бродови су упловили у Атлантски океан и на острву уз западну обалу Шпаније основали колонију Гадир (Кадиз). У VII веку пре н. е., Феничани су основали неколико колонија на атлантској обали Марока. Могуће је да су њихови бродови стигли и до Азовских острва и Велике Британије. Штавише, на захтев египатског фараона Нехоа II (610-595. пре н. е.), експедиција сачињена од феничанских бродова опловила је афрички континент.“

Данијела Стефановић, И беше попут птице у кавезу – Студија о историји и култури Старог истока, Београд 2012, 276.

Трговина металима подстицала је Феничане да истражују и колонизују наведене територије богате рудама. Главни конкуренти Феничанима у Средоземљу били су Грци. Назив Феничани, у значењу “Црвени” дали су им Грци, док су они себе називали по градовима у којима су живели. Верује се да назив “Црвени” потиче од тамноцрвене, пурпурне боје којом су Феничани бојили тканине, један од својих најважнијих извозних производа. Феникија никада није постојала као јединствена држава.

„Историја Јевреја је значајна пре свега због њихове вере у једног Бога, с којим су склопили савез. Јевреји су имали свог Бога, јединог, нествореног за разлику од свих богова њихових суседа и свих осталих богова до тада. Притом, Бог је био љубоморан на завет који је положио свом изабраном народу, народу који се такође заветом везао за њега. Тај Бог им се повремено директно обраћао. Таква вера није била у складу с култовима плодности, моћним свештенством и уопште политеизмом блискоисточних народа. Јеврејски Бог, Јахве, био је више забринут да ли је његов народ праведан и верујући него што се бавио питањима плодности, успешног ратовања или уопште било каквог видљивог просперитета на овом свету, мада је његова брига за основне потребе свог народа била одлично посведочена. […]

Рану Јеврејску сачувану историју егзодус из Египта и насељавање Палестине није могуће потврдити, али ни демантовати египатским или неким другим изворима. У Палестини, са центром у Јерусалиму, Јевреји су у ХІ веку пре Христа основали државу Израел, која се одржавала кроз многобројне ратове, да би у Х веку, у време цара Соломона, достигла свој врхунац. Соломон је подигао величанствени Храм божји у Јерусалиму. Касније је та држава опадала и растакала се (поделила се на јужни део, Јудеју и на северни део, и даље под именом Израел), али Јевреји – упркос искушењима и странпутицама којима су се кретали нису се одрицали од свог Бога, а ни Он од њих.“

Жарко Петковић, Кратка историја античког света, Београд 2022, 38-39.

Након египатског и месопотамијског, треће најстарије писмо настало је у Индији.

„О историји Индије не знамо много све док се на ту територију нису око 1500. године пре Христа почели досељавати Аријевци, заправо народи који су говорили индоевропске језике из којих је временом настао санскрит. Аријевци су се населили на северу Индије уништавајући старију цивилизацију у долини Инда. Тек око 1000. године почели су се поново ту развијати организована држава, писмо и уметност. У јужном делу потконтинента, до ког Аријевци нису допрли и где је живело старије становништво, преживљавала је успавана неолитска цивилизација.“

Жарко Петковић, Кратка историја античког света, Београд 2022, 42.

Старо индијско писмо нам није дешифровано, па о древној индијској цивилизацији знање црпимо само из археологије. Од свих старих цивилизација индијска се простирала на највећем простору, на којем је пронађено преко 1500 археолошких локалитета. Индијско полуострво је одувек било густо насељено, поготово у долини великих река, захваљујући богатој клими, обиљу воде и природним богатствима.

„Велики индијски потконтинент је врло ретко, све до модерног доба, био уједињен културно и политички. Југ је претежно, али не искључиво, брдовит, док на северу Индију дели од остатка Азије ланац највиших планинских врхова на планети. У Индији има планина, кланаца, плодних равница, пустиња и џунгли то је земља велике разноликости рељефа, а не само етничке структуре народа који је насељавају. Две реке су кључно утицале на прошлост – Инд и Ганг. Обе извиру у подножју Хималаја. Инд протиче кроз данашњи Пакистан у правцу север-југ, док се ток Ганга протеже од запада ка истоку све до ушћа у Бенгалски залив. Највећи део Индије лежи у тропском и суптропском појасу. Сваког лета монсунски ветрови доносе обилне кише. Тамошњи људи бавили су се земљорадњом, и то нарочито у долини великих река. Индијска села веома ретко су се развијали у градове.“

Жарко Петковић, Кратка историја античког света, Београд 2022, 40-41.

У Индији и Кини развијале су се старе цивилизације које су биле одвојене од блискоисточних. На огромном простору Кине живели су бројни народи, који су говорили различитим језицима, а једино заједничко било им је писмо, које је било сликовно.

„Кина је огромна земља далеко од сваког другог цивилизацијског средишта. Колико год да је Индија била изолована, за Кину то важи у још већој мери. Између Индије и Кине уздижу се Хималаји, а морски саобраћај био је повезан с многим искушењима; пут између Месопотамије и Кине дугачак је око 5.000 километара. Центар старе кинеске цивилизације био је у току реке Јанг-це и нешто северније, у току Жуте реке. У њеном доњем току за време другог миленијума пре Христа родила се најстарија кинеска цивилизација. С временом, упркос тешкоћама које је наметао рељеф, различитој етничкој структури, формирала се јединствена Кина.“

Жарко Петковић, Кратка историја античког света, Београд 2022, 44.

Приказ територијалних промена у антици кроз време може се видети овде.

Најстарија цивилизација у Европи настала је на Криту, где се писмо користило од 18. века пре наше ере. Следећи по старости био је алфабет Етрураца, настао око 700. године пре наше ере.

1. Зашто су прве цивилизације настале поред великих река?
2. Која држава се данас налази на простору Месопотамије?
3. Која држава се данас налази на простору Анадолије?
4. На основу мапе Хетитског царства какав је био његов однос са Тројом?
5. Који старовековни народи су владали простором данашње Турске у античко време?
6. Да ли су Хетитима били ближи Асирци или Вавилон?
7. Да ли се већим подухватом може сматрати асирско или персијско освајање Египта?
8. Које од та два освајања се прво десило?
9. По чему су били познати и нама су значајни Феничани?
10. Зашто су нам значајни Хебреји?
11. На простору које данашње државе су живели Феничани?
12. Које државе (4-5) се данас налазе на простору Леванта?
13. Зашто је тај простор био значајан?
14. Како је географија усмерила делатност Феничана?
15. Када је настала држава Феникија?
16. Која је била најзначајнија колонија Феничана, која је водила три рата против Римљана?
17. Зашто о најстаријој историји Индије знамо мање него о најстаријој историји Египта и Месопотамије?
18. Зашто је писмо било од посебног значаја за најстарију историју Кине?