Историја није отпочела са првим људима, него са првим писмима, којима су прошли догађаји могли бити забележени.

Прва писма су настала крајем IV миленијума пре наше ере на простору Старог истока.

Како су људи живели и пре појаве првих писама, тај период пре почетка историје називамо праисторија. На основу материјала који су људи и њихови преци користили за израду оруђа ли оружја, праисторија се дели на камено доба (старије, средње и млађе – палеолит, мезолит и неолит) и метално доба (бакра, бронзе и гвожђа). Локалитети са остацима праисторијских култура на тлу данашње Србије су Лепенски Вир (код Доњег Милановца), Винча (на ободу Београда) и Старчево (код Панчева). Сви се налазе на Дунаву. Култура Лепенског Вира је откривена 60-их година XX века, ископавањима које је организовао археолог Драгослав Срејовић. Припада средњем каменом добу (мезолит). На врхунцу се налазила у периоду 6500-5500 пре наше ере, трагови најстаријих насеља су из времена око 8000 година пре наше ере. Винчанска култура је заузимала територију не само Србије, него и више суседних земаља и развијала се током неолита. У то време на тим просторима нису живели Срби, који још нису постојали, као ни друге нације.

О прошлости људи пре појаве првих писама сазнајемо на основу материјалних остатака, које проучава археологија. Материјални остаци прошлости чувају се у музејима, у којима раде кустоси. Археологија на основу остатака предмета који су људи користили и грађевина у којима су живели реконструише прошлост не само у доба праисторије. Због тога је археологија помоћна историјска наука. Није једина. Стари новац проучава нумизматика, грбове хералдика, печате сигилографија, писма палеографија, натписе на тврдом материјалу епиграфика, повеље дипломатика, породична стабла генеалогија, а начине рачунања времена хронологија.

1. Зашто историја не почиње са првим људима?
2. Да ли је историје почела у Европи?
3. Да ли је култура Лепенског Вира била развијенија од Винчанске?
4. Шта су у Краљевини Србији знали о Лепенском Виру?
5. Како се зове научници који проучавају праисторију?
6. Зашто су нам за проучавање историје битни грбови, повеље, натписи, записи, печати и друге ствари којима се баве помоћне историјске науке?