Док је Наполеон овладавао Европом, Француска је морала да призна независност Хаитију, својој највреднијој колонији, која је производила 60% светске кафе и 40% шећера који су увозиле Француска и Велика Британија. Независност Хаитија је проглашена 1. јануара 1804. године, на почетку исте године у којој се Наполеон прогласио царем. Устанак је почео током Француске револуције, августа 1791. године, подстакнут грађанским слободама које је она донела Француској. Западна трећина острва Хиспањола, данашњи Хаити, била је под француском влашћу од краја 17. века. Под шпанском влашћу била је преостала територија на истоку, данашња Доминиканска Република. То је била прва територија у Америци до које је стигао Колумбо, који ју је и назвао „Шпанско острво“ (Хиспањола).

За независност изборили су се црнци, потомци Африканаца које су Европљани довели као робове. Њих су против Француске подржали њени ривали у Америци – Енглези и Шпанци, у намери да преузму француску колонију, а становницима заузврат допусте ослобађање од ропства. Хаити је био најбројније робовласничко друштво после Сједињених Америчких Држава и Бразила. Касније је дошло до разлаза између побуњеника и њихових страних савезника, те су Французи повратили колонију коју су звали Санто Доминго (као данас главни град Доминиканске Републике, иако се радило о данашњем Хаитију). Наполеон је на Хиспањолу послао свог зета. Победи робова из француске колоније допринеле су и болести, које су усмртиле Европљане као својевремено америчке староседеоце пред најездом Европљана. У покушају сузбијања ове револуције 4. фебруара 1794. године је укинуто ропство у Француској и свим колонијама, јер је укидање ропства и био првобитни захтев устанка. Касније је Наполеон покушао да поврати ропство, што ће довести до коначне победе Хаићана.

„Након дугог низа масакра и грађанских ратова напослетку су победили робови, а колонијални кастински поредак претворио се у егалитарно друштво слободних афроамеричких малих фармера. […] Међутим, револуција и војне интервенције истовремено су проузроковали таква пустошења да је било крајње тешко изградити мирно и просперитетно ново друштво.“

Јирген Остерхамел, Преображај света – Глобална историја 19. века, Нови Сад 2022, 548-549.

По насилности Хаићанска револуција је превазишла Северноамеричку и Француску револуцију. Након губитка Хаитија, Француска је продала Луизијану Сједињеним Америчким Државама, јединој америчкој држави која је независност стекла пре Хаитија.

Француска је независност Хаитија признала 1825. године, САД 1862. године, а Хаити је отплатио дугове Француској тек 1947. године.

„Ток догађаја на Хаитију није покренуо ниједну другу револуционарну ланчану реакцију. У 19. веку, ни у једном другом робовласничком друштву неће се поновити представа револуционарног самоослобођења робова. У Француској, хаићански светионик деловао је као упозорење против претерано попустљиве политике у погледу робовласништва. Земља која је 1794. године прогласила потпуну еманципацију није ослободила своје преостале робове све до 1848. године, то јест петнаест година након у то време контрареволуционарне Велике Британије. У свим робовласничким друштвима, понајвише на југу Сједињених Држава, по потреби је ширен страх од великог „црначког устанка“, који је претио да ће избити ако се робовима буду дали чак и минимални уступци.“

Јирген Остерхамел, Преображај света – Глобална историја 19. века, Нови Сад 2022, 549.

1. Који је био значај француске колоније Санто Доминго на Хиспањоли?
2. Шта се значајно десило у Француској и Србији у години у којој је проглашена независност Хаитија?
3. Зашто је значајна Хаићанска револуција?
4. Зашто је Наполеон продао Луизијану Сједињеним Америчким Државама?