Најстарија цивилизација у Европи развила се на острву Крит средином III миленијума пре н.е. назив минојска је добила по Миносу, митском владару града Кнососа. Владари Кнососа су средином II миленијума пре н.е. ујединили критске градове-државе под својом влашћу. Крићани су владали морем (на старогрчком таласократија). Били су добри морепловци, те су трговали читавим Средозeмљем. Средином II миленијума пре н.е. Крит је освојило грчко племе Ахајци. Кносос је спаљен, али су Ахајци преузели тековине развијене критске културе, чији становници нису били грчког порекла, о чему сведочи њихов језик са којим смо упознати захваљујући археолошким ископавањима.
По хеленским митовима Минос је био син врховног бога Зевса и феничанске принцезе Европе. Њу је Зевс заинтересовао приближивши јој се прерушен у умиљатог бика. Када се она попела на њега он ју је отео преневши је преко мора, у чему му је помогао његов брат Посејдон, бог мора, који је равнао таласе испред њега.
Минос је тражио од Посејдона неки знак да ће баш он, а не његова браћа, наследити престо. Посејдон му је послао белог бика, којег је Минос требало да жртвује њему у част. Миносу је било жао да жртвује лепог бика, па је покушао да превари Посејдона, жртвујући му другог бика. Посејдон се, увидевши превару, разбеснио и одлучио је да казни Миноса тако што је учинио да се његова жена Пасифаја (њено име у преводу значи „она која све обасјава“) лудо заљуби у бика. Она је ангажовала чувеног уметника, научника и проналазача Дедала (његово име у преводу значи лукав) да смисли како би могла да се приближи бику. Дедал је направио је дрвену краву у коју се увукла и сакрила Пасифаја, па је бик тако оплодио. Из њиховог односа се родило биће Минотаур – полу човек, полу бик.
Минотаура је, док је био дете, одгајала Пасифаја, али како је он растао, тако је постајао све бешњи и бешњи, тако да је Дедал, по савету Делфијске пророчице саградио палату са пуно ходника – лавиринт, у којем би се држао Минотаур. Лавиринт је саграђен испод Миносове палате на Кнососу.
Кад је Дедал завршио са изградњом лавиринта, Минос је, да би га спречио да се истина о лавиринту прошири, затворио Дедала. Минос је контролисао све путеве на острву и све бродове, па је Дедал да би се ослободио и напустио острво одлучио да направи крила себи и своме младом сину Икару. Повезао је пера, већа концима, а мања воском, тако да су она личила на птичија крила. Дедал је упозорио Икара да не лети ни превисоко, а ни ниско, јер, ако лети превисоко сунце ће отопити восак, а ако лети прениско, морска пена ће натопити крила. Икар се временом занео и почео да лети све више и више да би достигао до самих небеса и дотакао их. Сунце је, све више и више, загревало восак, и он је почео да се топи с крила, а пера су се на крају раздвојила, а Икар је пао у море и утопио се. Дедал је окривљивао себе и своју вештину за синовљеву смрт, а место где је Икар пао и утопио се у море назвао је Икаријом.
Минос је са Пасифајом имао сина Андрогеја, којег је убио атински краљ Егеј, из зависти што га је победио на Панатенејским играма. Љут и бесан Миној је објавио рат Атини, али и понудио мир, ако би сваких девет година седам младића и девојака из тог града било послато на Крит како би нахранили чудовиште Минотаура.
Егеј је имао ванбрачног сина Тезеја. Када се већ одрастао Тезеј појавио Егеју са доказом да му је син, Егејева супруга Медеја је покушала да га убије наговоривши га да оде и да ухвати Маратонског бика, верујући да Тезеј неће успети и да ће га бик убити.
Тезеј је успео да убије Минотаура уз помоћ Миносове ћерке Аријадне, која му је дала клупко конца да би по одмотаној нити могао да изађе из лавиринта где је Минотаур боравио. Отуд израз Аријаднин конац који означава излаз из тешко решиве ситуације. Пошто је убио Минотаура, бојећи се Миносове освете, Тезеј и Аријадна су брзо побегли са Крита на острво Наксос. Али одатле је Тезеј наставио без Аријадне. Тезеј се оженио Аријаднином млађом сестром Федром. Аријадна се удала за бога Диониса, бога вина, али није била срећна у том браку. Дуго је патила за Тезејем, док се богиња лова Артемида није смиловала над њеном тугом и убила је стрелом.
Пре поласка из Атине на Крит, Тезеју је Егеј поручио да када се буде враћао са Крита, стави бела једра ако убије Минотаура, али је Тезеј на то заборавио и Егеј је, угледавши црна једра на броду свога сина који је упловљавао у Атину, мислећи да му је син мртав, скочио са стене и погинуо. Од тог времена се море назива Егејским.
Миносу је главе дошао Дедал. После свега Дедал је стигао у Сицилију, где му је заштиту пружио краљ Кокал. Краљ Минос је, желећи да пронађе Дедала, обилазио све градове и свима показивао спиралну морску шкољку, тражећи да се провуче конопац кроз целу шкољку. Знао је Минос да само Дедал може решити загонетку. Када је стигао на Сицилији код краља Кокала, и њега питао за решење, краљ Кокал је позвао Дедала јер је знао да он може решити постављену загонетку. Дедал је привезао конац за мрава, а мрав је, пролазећи кроз спирале шкољке провукао конац. Тако је Минос знао да је то Дедал те је затражио његово изручење. Престрашен Кокал, јер је Минос дошао пред Сицилију са целокупном својом морнарицом, препустио је да проблем реши Дедал. Дедал је спровео тајни цевовод до купатила, и када је Минос дошао да се окупа, Дедал је кроз цевовод пустио кипућу воду која је убила Миноса. Кокал је крио убиство Критског краља, али када су Атињани сазнали шта је Дедал учинио опростили су му све јер их је ослободио смртног непријатеља, те се Дедал вратио у свој родни град у којем је до краја свог живота радио у миру и спокоју.
- Зашто је град Кносос значајан за историју европске цивилизације?
- Које је порекло најстарије цивилизације у Европи?
- Одакле нашем континенту име?
- Која је била сврха првог лавиринта?
- Како је страдао Икар и какву нам поуку даје та прича?
- Које је порекло имена мора на чијој обали је Солун?
- Како нам мит о Дедалу пружа поуку да се лукавством може надвладати моћ?

[…] III миленијума пре н.е. назив минојска је добила по Миносу, митском владару града Кнососа. Владари Кнососа су […]
[…] Сали Руни, Бајни свете, где си ти, Београд 2021, 56-58. Од Крита до Егеја: митови о Тезеју и Минотауру, Икару и&n… […]
[…] […]