Демостен се сматрао позваним да утиче на судбину свог народа и отаџбине, па се није задовољио само својим логографским радом. Он започиње своју политичку каријеру беседама у Скупштини, међутим Атињани више нису били они из Перикловог времена, нису били спремни на жртве зарад отаџбине. Постали су саможиви, поткупљиви, лакомислени и пасивни. Уздали су се у… Read More Демостенове Филипике – говорима против освајача

Грци су свој алфабет (азбуку) преузели од Феничана у VIII веку пре наше ере, створивши тиме предуслове за ширење писмености. У V веку пре н. е. способност грађана мушког пола да читају и пишу узимана је као нешто што се подразумева. Од жена се није очекивало да знају да читају и пишу, нити су на то… Read More Атинско образовање – шта су биле гимназије и ко су били педагози?

Како је један човек могао бити љубимац Сократа, сјајан војсковођа, и истовремено највећи издајник сопственог града?

Алкибијад, атински племић, био је отелотворење неумерености и честољубља. Иако је био главни заговорник катастрофалне Сицилијанске експедиције, након што је осуђен на смрт, пребегао је у Спарту, а затим Персији, где је непријатељима давао кључне савете против Атине. Алкибијадов живот, обележен невероватним преокретима и спремношћу да се прилагоди свакој средини, био је толико турбулентан да један комедиограф његов утицај описује речима: „У граду није добро лава хранити, ал, ко га храни, мора њега слушати!“… Read More Привлачни неумерени превртљивац – Алкибијад

Шта се деси када две највеће силе једне цивилизације одлуче да једна другу униште?

Пелопонески рат (431-404. п. н. е.) био је титански сукоб две хеленске хегемоније: поморске демократске Атине (Делски савез) и копнене милитаристичке Спарте (Пелопонески савез). Главни узрок био је страх Спарте од све веће атинске моћи. Рат, који је однео и самог Перикла (куга), преломљен је тоталним поразом Атине у катастрофалној Сицилијанској експедицији (415-413. п. н. е.), што је уништило њену флоту и финансије.

Последица: Сломљена Атина је поражена, а цела Хелада је, уместо јединства, упала у период сталних сукоба и насиља, чиме је заувек окончано њено Златно доба.… Read More Пелопонески рат – сукоб Атине и Спарте

Остракизам је био политичка мера карактеристична за атинску демократију. Ова мера је првобитно била уперена против људи који су желели да обнове тиранију у Атини, али се убрзо почела злоупотребљавати као средство политичког разрачунавања међу неистомишљеницима. Вешти политичари су помоћу остракизма успевали да се реше својих највећих противника. Када је требало прибећи остракизму сазивана је… Read More Остракизам

„Бављење политиком, јавним добром, јавним пословима, јавним интересом, судбином државе било је право, али и обавеза сваког грађанина (знамо већ, они који стоје по страни од јавних послова називају се idiotes, и изложени су јавном презиру).“ Жељко Бралић, Античка Атина као друштво учења, Београд 2022, 114. Од монархије до олигархије „Током своје историје Грци су… Read More Атинска демократија

Најстарија цивилизација у Европи развила се на острву Крит средином III миленијума пре н.е. назив минојска је добила по Миносу, митском владару града Кнососа. Владари Кнососа су средином II миленијума пре н.е. ујединили критске градове-државе под својом влашћу. Крићани су владали морем (на старогрчком таласократија). Били су добри морепловци, те су трговали читавим Средозeмљем. Средином… Read More Од Крита до Егеја: митови о Тезеју и Минотауру, Икару и Дедалу

Зашто је настала криза полиса и у чему се огледала? Током Пелопонеског рата (431-404) Хеладу су захватила страховита разарања. Нарочито је страдала Атика, коју је обухватала атинска држава. Њу су Спартанци пустошили и током прве фазе рата (Архидамов рат, 431-421), када су Атињани избегавали одлучујућу битку жртвујући  имања у Атици,  и током последње фазе рата… Read More Криза полиса у IV веку