Коцка је бачена?

„Када је стигао до реке Рубикон, која овострану Галију дели од остале Италије, утоне у дубоко размишљање. […] Напослетку се из овог размишљања као прене и с неким поуздањем преда се у руке будућности. Пошто је изрекао пословицу коју обично изговарају они који се бацају у смеле и вратоломне потхвате „Нека падне коцка!“, крене до прелаза.“
Плутарх, Упоредни животописи, Цезар (32)

Пре него што је завладао Римом, Цезар је ратовао против Гала.

„О Галима које је Цезар сретао на свом путу у великој мери знамо на ос нову његових описа, а у комбинацији са другим изворима стичемо слику античке Галије и њених становника. Галија је била језгро келтског подручја и у Цезарово време је захватала данашњу Француску, делове Немачке западно од Рајне као и Белгију и делић Холандије. Вероватно се та земља Келта пр вобитно простирала од Ламанша до Средње Европе северно од Алпа. После су се Келти проширили у Британију и на југ на део Иберијског полуострва, у северну Италију и на југоисток све до Црног мора. Име области Галатије сведочи о упаду Келта у Малу Азију (279. п. н. е.). Келти нису били етнички ограничена група нити народ у правом смислу, већ хетероген скуп племена која су говорила келтским језицима и делила неке културне одлике и оби чаје. Римљани су их, дакле, називали Галима (Galli), али, као што Цезар наглашава, само у средишњем делу Галије, који се звао Celtica, живели су прави Гали. Gallus jе иначе латинска реч за петла, за оне који се питају зашто је баш та птица постала симбол Француске.“
Јун В. Иденг, Историја Риma I, Успон и пад републике, Лозница 2020, 256.

Цезар је у Галији остварио војни успех каквом није било равног у дотадашњој историји Рима.

„Цезар је у Галији провео укупно девет година и за то време је обезбедио Риму владавину над подручјем које се простирало од атлантске обале на запа ду до Рајне на истоку, а на север скоро до Ламанша. Тако ће остати још око петсто година. Нажалост по Гале, у стварности није постојало [као у стриповима о Астериксу] оно једно село изузетно храбрих људи и друида са чудесним напитком који даје снагу премда је сигурно било више села са свадљивим становницима и несрећним трубадурима. Читава Галија била је окупирана и постала је римска територија.“
Јун В. Иденг, Историја Риma I, Успон и пад републике, Лозница 2020, 268.

После успеха у Галији, Гај Јулије Цезар одучио је да са војском крене на Рим.

„Отприлике десетог јануара 49. године пре нове ере Јулије Цезар је са само једном легијом из Галије прешао Рубикон, реку која је обележавала северну границу Италије. Тачан датум није познат, не зна се тачно ни где се налазила ова река, једна од историјски најзначајнијих. То је вероватно био омањи поток, а не бесна бујица из популарне маште, а упркос напорима древних писаца да све улепшају драматичним појављивањима богова, несумњивим знацима и пророчанским сновима, стварност догађаја и предела вероватно је била сасвим обична. За нас је израз „прећи Рубикон“ стекао значење „прећи тачку с које нема повратка“. Цезару то није значио.

Према сведочанству једног Цезаровог пратиоца на овом путовању, Гаја Асинија Полиона, историчара, сенатора и оснивача прве римске јавне библиотеке, кад је после нешто оклевања најзад пришао Рубикону, Цезар је на грчком изговорио две речи из дела Фрулашица атинског комедиографа Менандера, дословно фразу позајмљену из коцкања: „Нека се коцка баци“. Упркос уобичајеном преводи на готово све светске језике који гласи: „Коцка је бачена“, и наговештава да је учињен неопозив корак, Цезаров цитат био је више израз несигурности, осећаја да је сада све у рукама богова. Хајде да бацимо коцку и видимо како ће пасти! Ко зна шта ће се догодити следеће?“
Meri Bird, SPQR: Istorija starog Rima, Beograd 2020, 260-261.

Следеће што се догодило биле су четири године грађанског рата.

Чувена је и Цезарева изрека Дођох, видех, победих, која звучи још ефектније у латинском оригиналу – Veni, vidi, vici, смишљена да прикаже брзину Цезаревог успеха у рату против Фарнака Другог, краља Понта, хеленистичке државе на јужној обали Црног мора.

Тема за размишљање: