Јавност није пружала велики отпор Првом светском рату, за који се очекивало да ће се брзо завршити. Показало се и да је рат ујединио нације више него што су различите политичке идеологије раздвајале.

„Берлин је до рата стрепео да ће социјалисти организовати штрајкове на железници и пореметити мобилизацију, али штрајкова није било. Од четири милиона људи позваних под заставу, ретко ко се није одазвао.“

Макс Хејстингс, Катастрофа: Европа иде у рат 1914, Београд 2014, 178.

„Многи људи су веровали, као и неки савремени историчари, да је рат против Немачке поштедео Велику Британију насилних сукоба између радника, послодаваца и владе.“

Макс Хејстингс, Катастрофа: Европа иде у рат 1914, Београд 2014, 190.

Индустријски мање развијена Србија је имала мање радника, па ју је више бринуо утицај рата на пољопривреду, којом се бавила велика већина становништва.

„Срби су очајавали јер се њихова земља мобилише пре жетве, а не у јесен као у претходна два рата, када су амбари пуни. Тугу и јад није изазвао само одлазак људи него и призори војске како одвлаче драгоцена кола и волове.“

Макс Хејстингс, Катастрофа: Европа иде у рат 1914, Београд 2014, 179-180.

Војске нису само узимале неки су им и добровољно давали.

„Рат је подстакао многа дела личне великодушности. Нека су била корисна, нека нису, а углавном су била подложна злоупотребама. Један француски великаш поклонио је свој вољени аутомобил војсци, али је дан-два касније побеснео кад је видео да се њиме Улицом Риволи вози љубавница министра рата.“

Макс Хејстингс, Катастрофа: Европа иде у рат 1914, Београд 2014, 191.

Давање информација непријатељу плашило је јавност.

Страх од шпијуна прожимао је Европу. У изразито католичком Минстеру грађани су ухапсили неколико опатица сумњајући да су руске уходе, а полиција је четири пута привела главног градског баштована јер је носио одело упадљиво енглеског кроја. Британске новине су известиле из Брисела: „Пет немачких шпијуна прерушених у свештенике јуче је ухапшено у граду.“ Претпостављало се да руски шпијуни за задатак имају да подмећу бомбе на мостове и убацују отров у водоводе по Немачкој, па су минхенски полицајци морали да круже улицама и уверавају јавност да је вода из славина сасвим безбедна. У Београду је неколико људи ухапшено јер су наводно с крова хотела Москва давали сигнале буктињама аустријским артиљерцима у Земуну.

Макс Хејстингс, Катастрофа: Европа иде у рат 1914, Београд 2014, 194-195.

Истовремено информације које су се шириле јавно често су биле непоуздане.

„Посвуда је владала неутољива глад за информацијама. Новине су отимали продавцима из руку чим стигне ново издање, а гости кафеа су се распитивали код непознатих људи. Гласине су дивљале. У Санкт Петербургу се причало да је цар Франц Јозеф мртав. Аустријски војници у Мостару чули су да је у Француској избила револуција и да је председник Републике убијен. Паметњаковићи на терасама Нице предвиђали су да ће глад натерати Немачку да се извуче из рата кроз неколико седмица.“

Макс Хејстингс, Катастрофа: Европа иде у рат 1914, Београд 2014, 195-196.

Ширење информација било је споро.

„Руси су одлазили на месне железничке станице, где ће вести највероватније прве стићи; новине из Москве данима су путовале до забачених области, а у њима ионако није било ничег поузданог. Сељаци су излазили на путеве и питали путнике има ли било чега новог.“

Макс Хејстингс, Катастрофа: Европа иде у рат 1914, Београд 2014, 196.

У одсуству информација доста се нагађало.

Свуда се, готово увек погрешно, живо претпостављало какав ће рат бити. Немачки стручњаци износили су крајње ведра предвиђања; један новинар Брауншвајгише анцајгена тврдио је да ће савремено оружје и тактика умањити губитке: „Наравно, неки судари биће изузетно оштри, али сигурно је да ће се укупни губици смањити. Огромне масе мобилисаних неће се суочавати с невиђеним насиљем како многи замишљају. Битке неће бити покољи!“ Британци су много бринули због наводне опасности од немачке инвазије, због чега су се многи цивили уписали у месне стрељачке клубове.

Макс Хејстингс, Катастрофа: Европа иде у рат 1914, Београд 2014, 197.

Нагађања су углавном била погрешна, рат се показао страшнијим него што се очекивало.

„Легенда да се Европа обрадовала рату данас је под великом сумњом, али није и потпуно дискредитована. Сеоско становништво свих земаља било је пренеражено и дубоко очајно; већина оних који су клицали по улицама били су урбани младићи без икаквих обавеза. Мудри људи били су згрожени.“

Макс Хејстингс, Катастрофа: Европа иде у рат 1914, Београд 2014, 197.

Рат је највеће усхићење изазвао тамо где се од њега очекивало највише.

„Немачка је доживљавала упадљив узлет заноса, највише под утицајем успомена на славне победе над Француском 1870. Немачки Црвени крст молио је грађане да војницима дају мање чоколаде јер им припада мука.“

Макс Хејстингс, Катастрофа: Европа иде у рат 1914, Београд 2014, 198.

Стање пре рата највише је одговарало највећој империјалној сили, Великој Британији, која је веће проблеме имала у својој држави (побуна у Ирској), па јој је рат најмање био потребан. Овако је рат на његовом почетку оценио часопис Економист:

„Од прошле седмице милиони људи одвучени су с њива и из фабрика да убијају једни друге по заповестима господара Европе. Ово је можда највећа трагедија у историји људског рода… према мишљењу многих мудрих судија, социјални немири, огромна револуција, биће неизбежна последица овог рата. Можда последњи пут радничка класа Европе пристаје да крене у уништење по диктату дипломатије и наређењу ратних вођа.“

Макс Хејстингс, Катастрофа: Европа иде у рат 1914, Београд 2014, 199.

Рат је давао основу за социјалну револуцију.

„Несташица сировина приморала је многе фабрике да смање или потпуно обуставе производњу, па је у Немачкој незапосленост скочила с 2,7 процената у јулу на 22,7 у августу. Трговачки путници који су радили на проценат гледали су како им приходи нестају. Један протестантски свештеник из берлинске стамбене четврти Моабит приметио је да је усхићење ратом раскош какву себи могу да приуште само интелектуалци.“

Макс Хејстингс, Катастрофа: Европа иде у рат 1914, Београд 2014, 202.

Није изазивао незадовољство само радника.

„Не може се претерати у описивању друштвених и привредних последица масовне мобилизације коња која је стварала тешкоће не само пољопривреди него и сваком облику саобраћаја. Иако ће се свет ускоро моторизовати, године 1914. коњи и волови су били уобичајено средство превоза робе и људи свуда где воз не може да стигне. У једном немачком селу поред Халеа свештеник је приметио да сељаке више узнемирава заплена товарних животиња и кола него регрутација радника.“

Макс Хејстингс, Катастрофа: Европа иде у рат 1914, Београд 2014, 202.

Европска јавност није изазвала рат, али му се приклонила.

„Није свеопшти народни полет изазвао рат, него одлуке малих група појединаца у седам влада. У већини земаља пре самог почетка непријатељстава врло мали број људи присуствовао је демонстрацијама у корист рата, а нема доказа да је то утицало на политику. Управо обрнуто – наговештаји рата изазвали су провале родољубља и окупили друштва око циљева. Многи огорчени противници рата схватили су да је расправа завршена; национална солидарност постала је дужност.“

Макс Хејстингс, Катастрофа: Европа иде у рат 1914, Београд 2014, 203-204.