Хеленистичко доба је пoследња епоха хеленске историје. Настављало се на класично хеленско доба и обухватало период од доласка на власт Александра Македонског (336. пре н.е.) до римског освајања хеленистичког Египта (30. пре н.е.). У то време хеленски утицај у античком свету је био највећи. Грчка култура се ширила земљама којима су владали Александар и његови наследници. Хеленистичка култура је настала стапањем хеленске и источних култура у земљама којима су владали хеленски освајачи и њихови потомци.

„После Александра видокруг грчког света раширио се све до Индије. Толико пространство изненадило је чак и Александра, који се питао да ли је Каспијско море можда спољни океан света, док је у Индији неко време мислио да Инд тече у широком кругу све до египатског Нила. Проширио се и видокруг оних са којима су се Грци граничили.“

Оксфордска историја Грчке и хеленистичког света, Београд 1999, 409.

За хеленистичку културу карактеристичан је био синкретизам, односно прожимање хеленске и источњачке културе. То је посебно било уочљиво у религији где су поштована нова божанства која су у себи обједињавала карактеристике више божанстава различитог порекла.

Од источњачких народа владари су преузели обичај да их поданици поштују као богове. Најпре је Александар Велики преузео персијски обичај проскинезе, односно клањања владару.

Најзначајнији центар хеленистичке културе био је град Александрија, који је Александар Велики подигао на ушћу реке Нил.

У Александрији се налазила најбогатија библиотека античког света. Ту су се могла наћи сва дела хеленске књижевности класичног доба, али и бројна дела из других крајева света. У библиотеци се налазило и одељење за превођење дела са других језика, па је у Александрији урађен и први превод Библије на грчки језик. Александријска библиотека је страдала неколико пута у ратовима током античког периода и раног средњег века. 

Владари династије Птолемеида су у Александрији основали и музеј. Он је првобитно био храм муза, а потом и центар окупљања научника. У оквиру александријског музеја су били смештени и опсерваторија, ботаничка башта и зоолошки врт.

„На крају, да нагласимо: готово у сваком цивилизацијском погледу хеленистички свет је цветао још стотинак година после Александрове смрти; касније је икумена опадала политички, економски и културно. Хеленистички свет брзо је старио. Тај свет је био важан због свог ентузијазма и способности да преноси велика и вечита грчка достигнућа у земље које до тада нису могле да буду ни окрзнуте грчким духом; он је био важан и због тога што је припремио римско освајање источног Средоземља; али, најважнији је сам по себи. То је била блистава цивилизација, оптимистична, рођена на племенитој идеји и остварена у подухвату каквих је мало у људској историји.“

Жарко Петковић, Кратка историја античког света, Београд 2022, 119.

1. Зашто је у хеленистичко доба хеленски утицај у античком свету био највећи?
2. Како су освајања Александра Великог допринела културном напретку цивилизације?
3. Како су Александрова освајања допринела ширењу политичког апсолутизма у Европи?
4. Одакле музеју то име?
5. Која је била веза историје и музике у антици? (види видео)
6. Зашто су неки владари Александрије чувену библиотеку доживљавали као претњу? (види видео)
7. На обалама којих мора и океана су основане Александрије? (потражи на мапи)