Учвршћивање јавног морала Римљана за владавине Октавијана Августа

20. децембра 2025.

4–5 minutes

„У склопу свог програма обнове и очувања римских традиција, Август се свесно посветио оживљавању обичаја предака (mores maiorum), како зидањем храмова и ревитализацијом старих свештеничких колегија и древних церемонија, тако и реформама на плану породице. Током 19. и 18. године п. н. е. покренуо је свеобухватан и амбициозан морални програм. Тада је за кризу у позној републици окривио занемаривање традиционалних породичних вредности и традиционалне римске породице. Навелико се ступало у ванбрачне односе и по потреби се лако и брзо разводило. Раскалашно и саблажњиво сексуално понашање наводно се нарочито било раширило међу градском елитом, како мушкарцима, тако и женама. Римљани нису марили за ту врсту неморала у истој оној мери у којој су то касније чиниле јудеохришћанска и исламска традиција, али било је реаговања. Наиме, такав начин живота ипак није био у складу са представом о обичајима предака која се заснивала управо на породици, скромности и умерености. Многи нису уопште желели да се обавезују и заснивају породице са много деце, већ су хтели да се одају лагодном животу испуњеном гозбама и вином. Увид у то стичемо поготово кад читамо елегичаре песнике који су писали о љубави, заносу и жудњи за лагодним и безбрижним животом. Август је пуштао да се пева о таквој стварности, али је желео да је промени. Римска породица и брак морали су се ојачати. У том циљу драстично су пооштрени закони о браколомству и недоличном понашању, док је целибат проглашен кажњивим, а строже је регулисано и склапање брака међу различитим сталежима. Осим тога, онима који у браку добију троје или више деце, одобраване су неке повластице (ius trium liberorum). Додуше, то „право троје деце“ могло се применити и на неке заслужне појединце. Циљ читавог тог сплета закона о породици и потомству био је да аристократски слојеви спознају свој положај и дужности под новим режимом. Августовски принципат није подразумевао друштвену револуцију, већ пре јачање сталешке поделе и друштвеног раслојавања.

Иначе се сви ти закони, виђени данашњим очима, одликују двоструким моралом, и погађали су у далеко већој мери жене из највишег сталежа него мушкарце. Постојала је општа забрана тим женама да ступају у ванбрачне односе, а и мушкарци који у томе саучествују били су кажњавани. Ипак, тој господи било је дозвољено да имају односе са женама нижег рода, или мушкарцима докле год су били активна страна, то је сматрано мужевним и достојним римског грађанина. Међутим, бити пасиван прималац у односу и чинити нешто у циљу задовољења другога сматрало се недостојним правих мушкараца, премда није било забрањено законом. Хомосексуалност није по себи представљала велики проблем за Римљане, премда је, као и у грчком свету, распрострањена и донекле поштована била само веза између младића и зрелог мушкарца (али таква веза није, као у Грчкој, била институционализована). Такође, тада се подразумевало да је старији мушкарци. Редовно помињање тог мотива јасан је показатељ тога да су такви односи били уобичајена појава међу младим припадницима елите, иако не можемо бити сигурни у веродостојност појединачних таквих тврдњи. За самог Августа се говорило да га је „раздевичио“ његов поочим, Јулије Цезар, као и да се подавао другим мушкарцима за новац. Светоније (Август, 68), тврди да су такве гласине потекле из штаба Марка Антонија, вероватно је посреди било клеветање без утемељења у стварности.

Римљанима је и даље било дозвољено да ступају у све те врсте односа, докле год су се клонили удатих жена племенитог рода. Ако су желели да буду са робовима или робињама, није им чак био потребан ни пристанак друге стране. Робови и робиње су се у великом броју продавали ради проституције, па су широм Римског царства цветали бордели. Та делатност је кроз читаву историју представља једно жалосно поглавље о многим младим жртвама оба пола. Сам Август се јавно гнушао моралног посрнућа свог времена и био је строг и према члановима своје породице, али му нису биле довољне лаке жене и робиње: био је озлоглашен по кршењу властитих закона о браку. „Да је склон везама са удатим женама, не поричу ни његови пријатељи, оправдавајући га да то није чинио из страсти него из политичких разлога, да би преко жена дознао намере противника“, пише биограф царева Светоније (Август 69). Шта се све није радило да би се дошло до државних тајни.

Када је једне године Август запао у новчане потешкоће, увео је порез (од 5%) на наследство преко одређеног износа, а које се не преноси на директне потомке. Порез је додатно оптеретио богате, али најпре у оним случајевима када би дошло до распарчавања породичног богатства. Август је желео да чува економски јаку елиту која је озбиљно схватала дужности које прате такав положај, дакле, оне који су рађали децу и нису делили свој иметак. С друге стране, није му сметало да и сам буде поменут у тестаментима својих пријатеља, те да се окористи, што му је само у последњих 20 година живо та донело богатство од готово 1,5 милијарде сестерција (Светоније, Август 101). За оне на власти увек постоји начин да дођу до зараде на страни.“
Јун В. Иденг, Историја Риma II, Царско доба, Лозница 2022, 22-24.