Украс престонице који је спојио Европу са Блиским истоком – Земунски мост краља Александра

Нове околности политичке географије Настанак југословенске државе изменио је положај Београда који је до тада био погранични град. Јавила се потреба да се Београд повеже саобраћајно са другим крајем од тада исте државе, да се Балканско полуострво повеже са Панонском низијом. Преко река се налазио Земун, вековима најближи град суседне државе, који се у заједничкој… Read More Украс престонице који је спојио Европу са Блиским истоком – Земунски мост краља Александра

Експлозија у Смедеревској тврђави 1941. године

Експлозија у Смедереву 1941: Како је један град у трену сравњен са земљом?

Шта се тачно догодило тог кобног 5. јуна 1941. године када је експлозија немачког арсенала у Смедеревској тврђави однела на хиљаде живота и готово избрисала град са мапе? Откријте детаље о једној од највећих и најразорнијих трагедија у историји Србије током Другог светског рата.

Сазнајте зашто је баш тог четвртка у граду било необично много људи, како су се зидине средњовековне деспотове тврђаве обрушиле на становнике и какве су разне теорије о узроку експлозије – од комунистичке саботаже и митских прича, до баналне аљкавости немачке војске коју је заташкао сам Абвер.

Прочитајте причу о апокалипси која је заувек обележила историју Смедерева.… Read More Експлозија у Смедеревској тврђави 1941. године

Откривање Победника – највећег грешника престонице

Текст детаљно описује контроверзу око постављања Мештровићевог споменика Победник у Београду током 1927. и 1928. године. Текст објашњава да је првобитна намера била да се скулптура постави у центру града на Теразијама, али је јавно мњење, укључујући медије и политичаре, оштро критиковало нагост статуе и њен уметнички израз, сматрајући је увредљивом и неприличном. Чланак цитира извештаје из новина попут Правде и Политике које приказују жестоку естетско-моралну полемику, која се касније претворила у политичко питање. Коначно, Београдска општина је компромисно одлучила да споменик премести на Калемегдански бедем, где је откривен 1928. године, а чланак такође помиње и друге Мештровићеве радове и историјат сличних споменика у Београду.… Read More Откривање Победника – највећег грешника престонице

Свакодневица средњовековног села: Огњиште, веридбе и породични живот

Како је заиста изгледао живот обичног човека у сенци великих политичких догађаја и зидања монументалних тврђава? Завирите у средњовековне куће, често укопане у земљу и покривене сламом, где је кућно огњиште било центар живота и култ предака. Сазнајте каква је била разлика између земљорадника и сточара (Влаха), како су се склапали (и раскидали) бракови, и зашто је отмица девојака, и поред осуде цркве, била присутна у свим слојевима друштва.… Read More Свакодневица средњовековног села: Огњиште, веридбе и породични живот

На трпези Немањића и себара: Шта су јели и пили Срби у средњем веку?

Да ли сте знали да је шећер у средњовековној Србији био луксуз резервисан само за двор, док се народ сладио медом из сопствених кошница? Откријте како је изгледала свакодневна исхрана пре доласка кромпира и парадајза на Балкан. Сазнајте која су се меса и рибе највише јели, како су на наше трпезе стизали скупоцени зачини са Медитерана и зашто је вино сматрано најотменијим пићем, док је вода пијена са „кладенца”.… Read More На трпези Немањића и себара: Шта су јели и пили Срби у средњем веку?

Настанак књига у средњовековној Србији: Од пергамента до првих хартија

Да ли сте се икада запитали како су настајале књиге у време када није било штампарија ни савременог папира? Уроните у свет средњовековне писмености и откријте тајне писања у старим српским манастирима.

Сазнајте како је изгледао мукотрпан процес израде пергамента од животињске коже – где је за само једну обимну књигу било потребно и до 400 овчијих кожа! Истражите како су наши преци писали трском без размака између речи, зашто се ћирилични текст укоричавао у дрвене корице и како је од 13. века хартија полако почела да мења историју писмености на Балкану.

Откријте како су настајале најстарије богослужбене и теолошке књиге које и данас сведоче о култури српског средњег века.… Read More Настанак књига у средњовековној Србији: Од пергамента до првих хартија

Градозиданије: Како су никле најмоћније тврђаве српског средњег века?

Од потпуно неурбанизоване државе чији су рани владари столовали у Старом Расу, средњовековна Србија се пред налетом Османлија трансформисала у земљу снажних градова-тврђава. Сазнајте како су грађене прототипске урбане престонице – од Крушевца кнеза Лазара и монументалног Београдског замка деспота Стефана, до Смедерева деспота Ђурђа Бранковића.

Откријте шта су за обичан народ значиле тешке законске обавезе „градозиданија“ и „градобљуденија“, прописане још Душановим закоником. Истражите како је изгледао историјски и архитектонски подухват подизања Смедеревске тврђаве, која је симболично стајала између Турака и Угара као последњи, очајнички покушај одбране српске државе.

Прочитајте причу о стратешком значају, архитектури и судбини најважнијих српских средњовековних утврђења.… Read More Градозиданије: Како су никле најмоћније тврђаве српског средњег века?

Однос српске и других православних цркава према реформи календара

Практичном питању исправљању очигледних непрецизности календара и изједначавању различитих верзија календара дат је црквени значај из политичких разлога, због страха да то води томе да се православци подређују католицима, што би се у крајњем случају манифестовало признавањем поглавара католичке цркве (епископа Рима – папе) за поглавара свих хришћана. „Календари су се рачунали на основу времена… Read More Однос српске и других православних цркава према реформи календара

Најизолованија комунистичка земља у Европи – Албанија Енвера Хоџе

Прва држава која је признала владу обновљене Албаније била је суседна Југославија, на чију подршку се Енвер Хоџа ослањао. Албанија је била сиромашна земља патријархалног друштва заснованог на племенским везама, које је било под строгом контролом власти. „Тајна полиција, или Сигурими, примењивала је контролу. Процењује се да је сваки четврти Албанац радио за тајну службу,… Read More Најизолованија комунистичка земља у Европи – Албанија Енвера Хоџе

Прославе Нове године по јулијанском календару

Нова година је постала државни празник у Србији 1850. године, за време владавине кнеза Александра Карађорђевића. Грегоријански календар је у Србији уведен након формирања југословенске државе. Званично је ступио на снагу 28. јануара (15. по старом) 1919. године. Православне цркве су на нови календар, односно верзију Милутина Миланковића, прешли 1923. године, али не и српска,… Read More Прославе Нове године по јулијанском календару