Аутор: Жељко Матић

професор историје у Шестој београдској гимназији

Градозиданије: Како су никле најмоћније тврђаве српског средњег века?

Од потпуно неурбанизоване државе чији су рани владари столовали у Старом Расу, средњовековна Србија се пред налетом Османлија трансформисала у земљу снажних градова-тврђава. Сазнајте како су грађене прототипске урбане престонице – од Крушевца кнеза Лазара и монументалног Београдског замка деспота Стефана, до Смедерева деспота Ђурђа Бранковића.

Откријте шта су за обичан народ значиле тешке законске обавезе „градозиданија“ и „градобљуденија“, прописане још Душановим закоником. Истражите како је изгледао историјски и архитектонски подухват подизања Смедеревске тврђаве, која је симболично стајала између Турака и Угара као последњи, очајнички покушај одбране српске државе.

Прочитајте причу о стратешком значају, архитектури и судбини најважнијих српских средњовековних утврђења.… Read More Градозиданије: Како су никле најмоћније тврђаве српског средњег века?

Жељко Матић2 коментара

Однос српске и других православних цркава према реформи календара

Практичном питању исправљању очигледних непрецизности календара и изједначавању различитих верзија календара дат је црквени значај из политичких разлога, због страха да то води томе да се православци подређују католицима, што би се у крајњем случају манифестовало признавањем поглавара католичке цркве (епископа Рима – папе) за поглавара свих хришћана. „Календари су се рачунали на основу времена… Read More Однос српске и других православних цркава према реформи календара

Жељко Матић3 коментара

Најизолованија комунистичка земља у Европи – Албанија Енвера Хоџе

Прва држава која је признала владу обновљене Албаније била је суседна Југославија, на чију подршку се Енвер Хоџа ослањао. Албанија је била сиромашна земља патријархалног друштва заснованог на племенским везама, које је било под строгом контролом власти. „Тајна полиција, или Сигурими, примењивала је контролу. Процењује се да је сваки четврти Албанац радио за тајну службу,… Read More Најизолованија комунистичка земља у Европи – Албанија Енвера Хоџе

Жељко Матић5 коментара

Прославе Нове године по јулијанском календару

Нова година је постала државни празник у Србији 1850. године, за време владавине кнеза Александра Карађорђевића. Грегоријански календар је у Србији уведен након формирања југословенске државе. Званично је ступио на снагу 28. јануара (15. по старом) 1919. године. Православне цркве су на нови календар, односно верзију Милутина Миланковића, прешли 1923. године, али не и српска,… Read More Прославе Нове године по јулијанском календару

Жељко МатићПостави коментар

Зета, Босна и Дубровник: Између краљевских круна, јереси и трговачке моћи

Док се српска држава развијала и касније распадала, шта се дешавало у њеном суседству? Истражите како је Зета, заштићена планинама, под влашћу Балшића и Црнојевића чувала своју самосталност све до пада под Турке 1496. године.

Сазнајте како је Босна од географског појма прерасла у моћно краљевство под Твртком I Котроманићем, балансирајући између православља, католичанства и мистериозних богумила. Уроните и у свет средњовековног Дубровника, аристократске републике која је своју слободу и богатство изградила на дипломатији, моћној морнарици и трговачким везама између Истока и Запада.

Прочитајте причу о три потпуно различита пута кроз бурни балкански средњи век.… Read More Зета, Босна и Дубровник: Између краљевских круна, јереси и трговачке моћи

Жељко Матић5 коментара

Србија после Немањића: Успон и пад Моравске Србије и Деспотовине

Након изумирања династије Немањић, српске земље улазе у период распада и нових претњи. Откријте како се кнез Лазар Хребељановић уздигао међу обласним господарима, измирио српску цркву са Цариградом и постао симбол отпора Османлијама у легендарној Косовској бици 1389. године.

Пратите пут његовог сина, деспота Стефана Лазаревића, који је између турског и угарског вазалства успео да од Београда направи блиставу престоницу, и сазнајте како су Бранковићи, градећи моћно Смедерево, покушали да продуже живот деспотовини. Зароните у драматичне последње дане средњовековне Србије, све до коначног пада под турску власт 1459. године.

Прочитајте причу о витештву, дипломатији и трагичном крају једне епохе.… Read More Србија после Немањића: Успон и пад Моравске Србије и Деспотовине

Жељко Матић7 коментара

Српско царство: Од врхунца моћи Душана Силног до брзог распада

Како је Србија средином XIV века постала најмоћнија сила на Балкану, чије су се границе протезале од Дунава до Коринтског залива? Након што је уз подршку властеле преузео престо од оца, Стефан Урош IV Душан искористио је слабости Византије и удвостручио територију државе, крунисавши се за цара Срба и Грка 1346. године.

Истражите златно доба српске средњовековне државе, доношење чувеног Душановог законика и уздизање српске цркве у ранг патријаршије. Сазнајте зашто је цар Душан један од ретких Немањића који није проглашен за светитеља, какав је био његов однос са папом и суседима, и како је пребрзо изграђено царство, недуго након његове смрти, почело да се распада пред све већом претњом Османлија.

Прочитајте причу о највећем тријумфу и почетку краја српске средњовековне државе.… Read More Српско царство: Од врхунца моћи Душана Силног до брзог распада

Жељко Матић8 коментара

Успон српске краљевине: Доба моћних краљева Драгутина, Милутина и Стефана Дечанског

Како је Србија крајем XIII и почетком XIV века прерасла у доминантну силу на Балкану? Овај период обележиле су велике освајачке кампање, интензивна градња величанствених задужбина, али и сурови унутардинастички сукоби Немањића.

Откријте како је краљ Драгутин добио Београд и постао „сремски краљ“, и зашто је престо препустио брату Милутину на сабору у Дежеву. Сазнајте све о Милутиновој дугој владавини, продорима у Македонију, политичким браковима (укључујући контроверзни брак са византијском принцезом Симонидом) и почетку снажне византизације српског друштва. Пратите трагичну судбину Стефана Дечанског и његову кључну победу код Велбужда која је Србији обезбедила балканску превласт.

Уроните у златно доба српског средњег века, када је преплитање мача, дипломатије и културе створило моћну државу спремну за царску круну.… Read More Успон српске краљевине: Доба моћних краљева Драгутина, Милутина и Стефана Дечанског

Жељко Матић6 коментара

Наследници првог краља: Бурне владавине Радослава, Владислава и Уроша I

Шта се дешава када моћна држава падне у руке наследника који више зависе од својих моћних тастова него од сопствене властеле? Период након смрти Стефана Првовенчаног донео је Србији нове изазове кроз владавине његова три сина.

Откријте зашто је провизантијски краљ Радослав изгубио подршку народа и Светог Саве, како је Владислав покушао да спасе земљу ослањајући се на бугарског цара и како се Србија суочила са најездом Монгола. Сазнајте и како је најмлађи брат Урош I, уз помоћ немачких рудара (Саса), покренуо велики привредни успон Србије пре него што га је са престола свргнуо сопствени син.

Прочитајте анализу периода у којем се држава Немањића борила за опстанак између Истока и Запада, дипломатије и мача.… Read More Наследници првог краља: Бурне владавине Радослава, Владислава и Уроша I

Жељко Матић4 коментара

Настанак српске краљевине: Успон династије Немањића

Како је Стефан Немања, најмлађи син који је претходно био заточен од стране рођене браће, успео да преузме власт и постави темеље најпознатије српске средњовековне династије?

Истражите буран период у којем се Србија ослобађала византијске доминације и ширила своје границе. Сазнајте како су вешта дипломатија, манастирске задужбине и бракови са страним принцезама обликовали будућност државе. Пратите драматичан сукоб браће Вукана и Стефана Првовенчаног око престола, који се завршио помирењем над очевим моштима захваљујући Светом Сави, крунисањем 1217. и стицањем црквене аутокефалности 1219. године.

Прочитајте причу о политичким интригама, ратовима и духовном уздизању које је Србију уздигло у ранг краљевине.… Read More Настанак српске краљевине: Успон династије Немањића

Жељко Матић7 коментара