Сто дана Јапана
Фаза „Сто дана Јапана“ представља период од децембра 1941. године, који је почео нападом на Перл Харбор и серијом муњевитих, спектакуларних освајања у југоисточној Азији.… Read More Сто дана Јапана
Фаза „Сто дана Јапана“ представља период од децембра 1941. године, који је почео нападом на Перл Харбор и серијом муњевитих, спектакуларних освајања у југоисточној Азији.… Read More Сто дана Јапана
Опсада Лењинграда (данашњег Санкт Петербурга) била је најсмртоноснија опсада у Другом светском рату, трајући готово 900 дана (од септембра 1941. до јануара 1944. године).… Read More Преживљавање у опседнутом Лењинграду
Шпанија је у Другом светском рату формално остала неутрална, али је њен профашистички режим генерала Франциска Франка активно сарађивао са Силама Осовине. Иако је Хитлер желео да Шпанија уђе у рат због стратешке контроле Гибралтара и северне Африке, Франко је избегао директно учешће због страшне економске ситуације након грађанског рата и зависности од увоза из Велике Британије и САД.
Као „дуг“ Хитлеру за помоћ у Шпанском грађанском рату, Франко је дозволио хиљадама шпанских добровољаца да се боре у немачкој војсци. Ова јединица, позната као „Плава дивизија“, ратовала је на Источном фронту против Совјетског Савеза до октобра 1943. године, када је Франко, под притиском Савезника, повукао већину трупа.… Read More Шпанија и Други светски рат
Италија је ушла у Други светски рат 10. јуна 1940. године, објавивши рат Великој Британији и Француској. Дуче Бенито Мусолини је донео ову одлуку у последњем тренутку, уверен да је рат „мање-више завршен“ брзом немачком победом над Француском, и да жели да „купи место“ за преговарачким столом.
Мусолинијев циљ био је вођење „упоредног рата“ ради стицања нових колонија и претварања Италије у велику силу, независно од Немачке. Међутим, италијанска војска је била катастрофално неспремна (само 19 потпуно опремљених дивизија од 73), што је довело до низа пораза у Северној Африци и инвазије на Грчку, присиљавајући Хитлера да спасава свог савезника.… Read More Улазак Италије у Други светски рат
Пакт Рибентроп-Молотов, познат и као Споразум Хитлера и Стаљина, потписан је у Москви 23. августа 1939. године, само недељу дана пре почетка Другог светског рата. Овај пакт је представљао споразум о ненападању између нацистичке Немачке и Совјетског Савеза и садржавао је тајне протоколе о подели интересних сфера у Источној Европи.… Read More Споразум Хитлера и Стаљина
Хитлерово царство заснивало се на идеолошкој визији „Животног простора“ (Lebensraum) на Истоку, са циљем да се обједине сви Немци и осигурају им територије од Балтика до Црног мора. Овај циљ је произашао из нацистичке расне хијерархије, која је историју видела као борбу раса, где су „инфериорне“ расе попут Јевреја, Рома и Словена морале бити уклоњене или потчињене.
Нацистички рат на Источном фронту био је превасходно рат против цивила, при чему је највећи део од 8,6 милиона цивилних жртава страдао у земљама предвиђеним за немачки Нови поредак. Управо је из ове фантастичне империјалне илузије и потребе за истребљењем становништва произашао Холокауст – парадигматски случај нацистичке убитачности.… Read More Хитлерово царство
Мусолинијева фашистичка Италија тежила је стварању Медитеранског царства („Mare Nostrum“), ширећи се на Балкан и Северну Африку. Упркос савезу са Немачком (Челични пакт), италијанске амбиције показале су се нереалним због лоше организације војске. Италија је брзо постала зависна од Немачке, а Мусолинијев пад 1943. године означио је крах његових империјалних снова.… Read More Италијанско медитеранско царство
„Средњовековље је од самог почетка одредило свој однос према раду и богатству, који је био сасвим различит од односа какав је постојао у свету антике. (…) Хришћанство, које је прокламовало принцип „ко неће да ради, да и не једе“ (II Посланица апостола Павла Солуњанима, 3, 10) радикално раскида с тим ставовима антике. У друштву ситних… Read More Однос према раду и богатству у средњем веку
„У антици се рад није могао сматрати честитошћу, и не само то – рад уопште није разматран као битно обележје човека. Људски идеал антике претпоставља појединца члана полиса, државе, грађанина преокупираног друштвеним, политичким и културним животом а не физичким радом. Тај рад је сваљиван на леђа робова и ослобођеника. Грађанин, војник, учесник народне скупштине, спортских… Read More Однос античког друштва према раду
Узроци опадања трговине у раном средњем веку До опадања размене дошло је услед варварских најезди. Путеви више нису били безбедни. Средоземним морем су углавном загосподарили муслимани. Византија и Венеција су трговале Јадранским морем. Путовања нису била безбедна и због присутности разбојника. Копнени тргoвачки путеви речним долинама нису били безбедни, јер су феудалци кроз чије земље… Read More Успон градова и друштвене промене у развијеном средњем веку