Пакт Рибентроп-Молотов, познат и као Споразум Хитлера и Стаљина, потписан је у Москви 23. августа 1939. године, само недељу дана пре почетка Другог светског рата. Овај пакт је представљао споразум о ненападању између нацистичке Немачке и Совјетског Савеза и садржавао је тајне протоколе о подели интересних сфера у Источној Европи.… Read More Споразум Хитлера и Стаљина
Хитлерово царство заснивало се на идеолошкој визији „Животног простора“ (Lebensraum) на Истоку, са циљем да се обједине сви Немци и осигурају им територије од Балтика до Црног мора. Овај циљ је произашао из нацистичке расне хијерархије, која је историју видела као борбу раса, где су „инфериорне“ расе попут Јевреја, Рома и Словена морале бити уклоњене или потчињене.
Нацистички рат на Источном фронту био је превасходно рат против цивила, при чему је највећи део од 8,6 милиона цивилних жртава страдао у земљама предвиђеним за немачки Нови поредак. Управо је из ове фантастичне империјалне илузије и потребе за истребљењем становништва произашао Холокауст – парадигматски случај нацистичке убитачности.… Read More Хитлерово царство
Мусолинијева фашистичка Италија тежила је стварању Медитеранског царства („Mare Nostrum“), ширећи се на Балкан и Северну Африку. Упркос савезу са Немачком (Челични пакт), италијанске амбиције показале су се нереалним због лоше организације војске. Италија је брзо постала зависна од Немачке, а Мусолинијев пад 1943. године означио је крах његових империјалних снова.… Read More Италијанско медитеранско царство
„Средњовековље је од самог почетка одредило свој однос према раду и богатству, који је био сасвим различит од односа какав је постојао у свету антике. (…) Хришћанство, које је прокламовало принцип „ко неће да ради, да и не једе“ (II Посланица апостола Павла Солуњанима, 3, 10) радикално раскида с тим ставовима антике. У друштву ситних… Read More Однос према раду и богатству у средњем веку
„У антици се рад није могао сматрати честитошћу, и не само то – рад уопште није разматран као битно обележје човека. Људски идеал антике претпоставља појединца члана полиса, државе, грађанина преокупираног друштвеним, политичким и културним животом а не физичким радом. Тај рад је сваљиван на леђа робова и ослобођеника. Грађанин, војник, учесник народне скупштине, спортских… Read More Однос античког друштва према раду
Узроци опадања трговине у раном средњем веку До опадања размене дошло је услед варварских најезди. Путеви више нису били безбедни. Средоземним морем су углавном загосподарили муслимани. Византија и Венеција су трговале Јадранским морем. Путовања нису била безбедна и због присутности разбојника. Копнени тргoвачки путеви речним долинама нису били безбедни, јер су феудалци кроз чије земље… Read More Успон градова и друштвене промене у развијеном средњем веку
Црква је у средњем веку била једина универзална сила, нудећи утеху у мрачним временима.
Али како је Папа прерастао у политичког владара изнад царева? Како је Црква постала феудални господар? Откријте како су се преплитали духовна власт и политичке амбиције, што је довело до Великог раскола 1054. године, сукоба са царевима и мрачног доба Инквизиције.
Прочитајте и схватите како је једна институција обликовала судбину целе Западне Европе.… Read More Средњовековна црква: моћ, раскол и власт изнад царева
Откријте како су Франци изградили темеље модерне Европе! Сазнајте како су династије Меровинга и Каролинга створиле савез државе и цркве, те како је Карло Велики (768–814) проширио царство од Атлантика до Паноније, зауставивши продор Арабљана и Словена. Истражите како је његовим крунисањем 800. године установљено друго царство на Западу и како је Верденски споразум 843. године поделио Франачку, дајући обрисе будуће Француске и Немачке.… Read More Франачка
Поступање Вермахта према ратним заробљеницима на Источном фронту било је директно вођено нацистичком расистичком идеологијом о Словенима као „подљудима“. Немачка је намерно прекршила Женевску конвенцију (која је гарантовала хуман третман) са циљем да истреби совјетске заробљенике.
Од 5,7 милиона заробљених црвеноармејаца, више од 3 милиона је умрло у немачким логорима од глади, болести, хладноће и злостављања. Заробљеници су терани на „маршеве смрти“ и држани у импровизованим логорима без хране и заклона. Укупна стопа смртности међу совјетским заробљеницима износила је шокантних 57,5%, што је далеко надмашило стопу смртности заробљеника из западних савезничких земаља. Овакав злочиначки третман био је део Хитлеровог ширег плана за десетковање словенског становништва и „одмазду“ над цивилима.… Read More Поступање Немаца према ратним заробљеницима и одмазда над Словенима
Напад на Грчку и Југославију 1941. године покренула је Немачка како би спасила свог савезника Бенита Мусолинија, чија је катастрофална инвазија на Грчку у јесен 1940. године представљала први велики неуспех Осовине.
Југославија: Хитлер је, бесан због државног удара 27. марта 1941. године, наредио брутално бомбардовање Београда и инвазију. Југославија је окупирана за само једанаест дана.
Грчка: Након пада Југославије, Немачка је брзо сломила грчки отпор и потиснула британске снаге, чиме је осигурала своје јужно крило пре планираног напада на Совјетски Савез.
Последице: Обе земље су збрисане с мапе и подељене на бројне немачке, италијанске, мађарске и бугарске окупационе и сателитске зоне, што је створило нестабилан систем који је подстакао снажне покрете отпора.… Read More Немачко заузимање Грчке и Југославије 1941. године након неуспеле италијанске авантуре
