Холокауст

Холокауст је био систематско, индустријско истребљење Јевреја од стране нацистичке Немачке, што је довело до смрти до шест милиона жртава. Већина је страдала у гасним коморама у логорима смрти попут Аушвица и у масовним стрељањима на „Крвавим пространствима“. Успех „Коначног решења“ почивао је на широком ангажовању свих нивоа немачке бирократије, као и на колаборацији и саучесништву локалног становништва широм окупиране Европе.… Read More Холокауст

Ратно разарање породице

„Нешто више од осам милиона људи изгубило је живот у Првом светском рату – преко 6.000 смрти свакога дана рата. Ако се томе приброје и жртве руске Октобарске револуције, грознице, тифуса и других сукоба који су се наставили у првој половини двадесетих година, процењује се да је умрло тринаест милиона Европљана. Француска је изгубила сваког… Read More Ратно разарање породице

Италијанска фашистичка империјална епизода у Етиопији

Како је заиста изгледало „златно доба фашистичке империје“?

Овај чланак открива мрачну истину иза Мусолинијевог освајања Етиопије 1935. године. Кроз кратак и снажан осврт, текст разбија мит о италијанској „цивилизаторској мисији“, откривајући застрашујућу причу о хемијском оружју, концентрационим логорима и крвавим одмаздама које је свет немо посматрао. Прочитајте како је један империјални сан плаћен стотинама хиљада живота и увод у ужасе који ће тек задесити Европу.… Read More Италијанска фашистичка империјална епизода у Етиопији

Идеолошка основа глобалног Хладног рата

Откријте како су две универзалне идеологије – америчка демократија/капитализам и совјетски комунизам/тоталитаризам – поделиле планету и претвориле је у глобални експеримент. Сазнајте зашто је, према Стаљину, војни успех аутоматски наметао политички поредак и како је идеологија постала главни разлог свих интервенција. ⚔️… Read More Идеолошка основа глобалног Хладног рата

Ширина руског царства

„Руска територијална експанзија почела је у шеснаестом веку и узела је маха почетком осамнаестог века током владавине Петра Великог. После Наполеонових ратова дошло је до припајања западних суседа Русији и предмет њених империјалистичких интересовања постали су Кавказ, Сибир и Централна Азија. До краја деветнаестог века мање од половине поданика били су Руси, а Словени су… Read More Ширина руског царства

Млетачка република – ширење Венеције Средоземљем

Венеција је историјски најзначајнији град на Јадранском мору. Захваљујући поморству и трговини, развила се у поморску републику са великим поседима у источном Средоземљу. Верује се да је Венеција основана у подне 25. марта 421. године. Венецију симболише крилати лав, знак Светог Марка, чије су мошти са истока пренете у Венецију (када су их венецијански трговци… Read More Млетачка република – ширење Венеције Средоземљем

,,Обманљива преувеличавања бизарних ствари давно склоњених од очију и ушију људи“: Зашто је Кина одустала од поморских експедиција?

„Од 1405. до 1431. године, Кинези су предузели најмање седам морепловачких експедиција, истражујући воде Индонезије и Индијског океана. Циљ путовања био је показати кинеску заставу, обзнанити своје постојање и моћ варварима, примити доказе поданичког поштовања и прикупити за цара неколико реткости које се нису могле наћи у оквиру граница његовог царства. Између осталог, бродови су… Read More ,,Обманљива преувеличавања бизарних ствари давно склоњених од очију и ушију људи“: Зашто је Кина одустала од поморских експедиција?

Велика географска открића: Поређење шпанског и португалског приступа

Како су Шпанија и Португалија, уз папин благослов, дословно „поделиле свет” 1494. године? Откријте кључне разлике између шпанских освајача, које је водила похлепа и жеља за брзим богаћењем у Новом свету, и Португалаца, чија се стратегија заснивала на знању, опрезном планирању и трговини. Прочитајте како су ова два потпуно различита приступа обликовала еру Великих географских открића и променила мапу света заувек!… Read More Велика географска открића: Поређење шпанског и португалског приступа

Шта треба тражити у српском ослобођењу и како се то налази?

„Ја сам хтео српском народу да изнесем слику: шта му је донела српска револуција, а у исто време да му покажем: шта је имао па изгубио, а шта је могaо добити па није добио у свом државном развитку. Тиме сам хтео да побудим оне људе из народа, који имају обичај да мисле – да промисле… Read More Шта треба тражити у српском ослобођењу и како се то налази?

Петровска скупштина 1848. године у Крагујевцу

Док је Европа била у пламену, револуционарне 1848. године, бурно је било и у Крагујевцу, али због другог разлога. „Поред свих признања и велике плате коју је добио од кнеза и Државног савета, Вучић се и даље не смирује. После повратка из Видина уз руску помоћ, он се све више окреће ка Русији а, у… Read More Петровска скупштина 1848. године у Крагујевцу