„Народи ће бити срећни тек онда кад или филозофи постану краљеви или краљеви постану филозофи“ сматрао је чувени грчки филозоф Платон. Марко Аурелије је био пример остварења Платоновог идеала филозофа на челу државе. „Марко Антонин је читав свој живот посветио филозофији; својим беспрекорним карактером надвисио је све друге цареве.“ Царска повест, Животопис Марка Антонина Филозофа,… Read More Цар је био овај филозоф, а син га је обрукао
Једна од главних одлика историје српског народа су сеобе. Погранични положај између великих империја током историје је допринео томе. „Ерозија „pax ottomanice“ као и „турски ратови“ (испрва под хабзбуршким, затим под руским вођством) појачали су миграције, услед којих су етничке прилике, када су посреди насеобине у балканском простору и пограничним подручјима, још више испретуране. […]… Read More Сеобе Срба између простора и култура
Кнежевина Србија је међународно признање независности стекла 1878. године на Берлинском конгресу, где је њену делегацију предводио Јован Ристић. Томе су претходили ратови против Турака 1876. и 1877/78. године. У првом је малобројнија и лошије опремљена српска војска поражена, што је остало без трајнијих последица захваљујући руској дипломатској заштити, а у другом је, ратујући са… Read More Колебање око уласка Србије у рат 1876. године
Главни градски споменици и оснивање позоришта Централни трг главног града Републике Србије, Трг Републике у Београду, краси споменик (1882) кнезу Михаилу Обреновићу (1823-1868), а централни трг главног града Аутономне покрајине Војводине, Трг Слободе у Новом Саду, краси споменик (1939) Светозару Милетићу (1826-1901). Кнез Михаило се изборио (дипломатијом, а не ратом за који се спремао), да… Read More Светозар Милетић као градоначелник Новог Сада и његов однос са кнезом Михаилом
„Утврђивање владалачке власти био је један циљ Милошеве политике; задовољавање сељака био је други. Милош никада није пристајао да дели власт са господом; уопште није марио да буде икакве господе у његовој земљи; али навек је био готов да саслуша жеље и потребе сељачке масе, и да их, колико год могуће, задовољи. Један деспот који… Read More Демагогија кнеза Милоша Обреновића
Милош Обреновић је постао вођа Срба у устанку против Турака. „Он је успео народ да потчини својој власти и да, на начин такође суров, створи српску националну државу. Међутим, кнез је и после тога наставио да влада као какав везир „српске народности“. Очигледно је да се кнез тридесетих година нашао у једном огромном раскораку, између… Read More Самодржавље кнеза Милоша Обреновића
Михаило се тајно верио три дана пре атентата на њега 1868. године. Његова вереница је преживела атентат. Неколико месеци касније удала се за министра војног и председника владе, тада намесника малолетног кнеза, Миливоја Петровића Блазнавца, а након његове смрти, пет година касније, за свога ујака, са којим је била у истом степену сродства као са… Read More Што су се бориле мисли кнеза Михаила?
„Борба између кнеза и Савета, почета 1855, ушла је 1857. у своју трећу годину. Било је и сувише јасно да они више не могу заједно, али је исто тако било јасно да ова два противника не могу један другом ништа. Према доживотном кнезу стајао је доживотни Савет. Стање је било несносно и опет безизлазно. До… Read More Тенкина завера
Први кнез Србије, Милош Обреновић (1817-1839), владао је неограничено до избијања Милетине буне (1835), коју су подржали чак и његов брат Јеврем (надао се да би он могао да наследи престо) супруга Љубица (због неверства мужа којем је 1819. убила љубавницу) и митрополит. Кнез је због масовности буне (народ привучен захтевима за смањење пореза) био… Read More Значај Сретењског устава
Срби су тек стицањем аутономије од Турака добили право да отворе штампарију, што је званично дозвољено 1830. године. Неопходна опрема, купљена у Русији, у Србију је стигла у лето 1831. године. „Али књиге штампане у Књажеско-србској књигопечатњи нису могле да се извозе у Аустрију све до 1839. иако је молбу за њихово допуштење кнез Милош… Read More Прве новине у Србији
